У оквиру треће вечери Фестивала књиге у Пљевљима, пред публиком је синоћ представљена књига „На истоку Запада и западу Истока“ Миодрага Лекића, дипломате, политичара и аутора бројних текстова посвећених историјским, културним и геополитичким темама. Са аутором је разговарао Миливоје Ирић, професор језика и књижевности и директор Радио-телевизије Пљевља.
Отварајући вече, Ирић је подсјетио на значај фестивала који књигу враћа у средиште културног живота и пружа прилику публици да непосредно разговара са ауторима. Истакао је да је управо дијалог о књигама један од најбољих начина да се покаже зашто су књиге и даље важне.
Лекић је казао да је његово учешће на фестивалу прилика да се разговара не само о његовој књизи, већ и о улози књиге и културе у савременом друштву. Према његовим ријечима, књига остаје „основ културе и цивилизације“, јер се кроз њу долази до нових идеја, траже одговори и покушавају пронаћи рјешења за проблеме са којима се друштво суочава.
Књига „На истоку Запада и Запад истока“ представља збир огледа који се крећу између историје, културе, политике и геополитике. Једна од тема којој је током разговора посвећена посебна пажња био је Борислав Пекић, односно његово мјесто у црногорском и ширем културном простору.
Промоција књиге Миодрага Лекића „На истоку запада и западу истока“
Лекић је говорио о Пекићевим везама са Црном Гором, подсјећајући да је рођен у Подгорици и да је дио дјетињства провео на Цетињу. Посебно је указао на сложеност Пекићеве биографије и његов однос према времену у којем је живио – од осуде од стране комунистичке власти до додјеле Његошеве награде 1987. године. За Лекића, Пекић остаје актуелан аутор чије дјело тек добија додатну тежину у времену савремених друштвених и политичких ломова.
Разговор је затим отворио и питање великих писаца и њиховог утицаја на друштво. Помињући Орхана Памука, Ива Андрића и друге ауторе, Лекић је нагласио да писац не мора бити политички активиста, али да интелектуалац не би требало да буде равнодушан према друштву у којем живи.
Посебно мјесто у разговору заузео је Иво Андрић, којем су се учесници вечери више пута враћали. Говорећи из угла дипломате, Лекић је подсјетио на Андрићево дипломатско искуство и његову способност да истовремено буде књижевник, интелектуалац и човјек дубоко укључен у историјске токове свог времена. Као препоруку публици издвојио је Андрићева дјела и дипломатска писма.
Једна од централних тема вечери била је и улога интелектуалца у савременом друштву. Лекић је оцијенио да се данас глас интелектуалаца мање чује, у времену „отуђених моћи“ и великих међународних потреса. Ипак, сматра да интелектуалци имају обавезу да учествују у јавном животу, да износе мишљење и да не одустају од критичке мисли.
У том контексту, разговор је дотакао и питање историје и начина на који савремено друштво разумије прошлост. Лекић је упозорио да историју није могуће једноставно избрисати или занемарити, јер она наставља да утиче на садашњост. Говорио је и о великим геополитичким промјенама након завршетка Хладног рата, подсјећајући на различита тумачења будућности свијета која су понудили Френсис Фукујама и Семјуел Хантингтон.
Као дипломата, Лекић се осврнуо и на лик Хенрија Кисинџера, његову дипломатску каријеру и прагматични приступ међународним односима. Говорећи о дипломатији, препоручио је публици да, поред стручне литературе, чита и мемоаре дипломата, а међу ауторима издвојио је Харолда Николсона. Посебно је препоручио Андрића, „Травничку хронику“ и Андрићева дипломатска писма.
Наслов књиге отворио је и једно од најзанимљивијих питања вечери, гдје се налази простор између Истока и Запада и како Црна Гора и Балкан одређују своје мјесто између различитих цивилизацијских и културних утицаја.
Лекић сматра да Црну Гору није могуће једноставно сврстати ни на Исток ни на Запад. Њена историја, култура, архитектура и начин живота свједоче о прожимању различитих утицаја. Као примјер навео је разлику између барокног Котора и оријенталног Улциња, закључујући да је управо та сложеност богатство простора којем припадамо.
Истовремено, упозорио је на опасност некритичког прихватања било којих вриједности, без обзира на то одакле долазе. Критичко мишљење, како је нагласио, не значи одбацивање, већ спремност да се одређене појаве сагледају отворено и аргументовано.
Говорећи о савременој Црној Гори, Лекић је истакао значај отвореног дијалога и ангажовања грађана у јавном животу. Сматра да повлачење из јавности није рјешење, јер простор тада остаје онима који су најмање спремни да га одговорно користе. Дијалог, према његовим ријечима, представља један од темеља демократског друштва.
На крају вечери, Миливоје Ирић препоручио је публици да прочита Лекићеву књигу, наглашавајући да се са аутором не мора увијек слагати, али да његови ставови провоцирају на размишљање и отварају простор за разговор. Као завршну препоруку за читање, Лекић је издвојио Андрића, односно његове „мудрости, памет и поруке“, уз поруку која је обиљежила завршетак вечери „Живјеле разлике“.
Извор: Вијести
