Piše: Miloš Milojević
Vlada američkog predsednika Džozefa Bajdena uvela je visoke carine na niz dobara, uključujući i na brojne visokotehnološke proizvode, koje SAD uvoze iz Kine. Carine se odnose na oko osamnaest milijardi dolara vredan uvoz, navedeno je u saopštenju Bele kuće. Analitičarska kompanija „Rodijum grupa“ u svojoj analizi upućuje da je vrednost uvoza dobara na koje se odnose novouvedene ili povećane carine tokom 2023. godine bila 23,1 milijardi dolara. Bela kuća naglašava da su u pitanju vrlo precizno usmerene mere koje neće doprineti rastu cena potrošačkih dobara u SAD, odnosno posledično inflaciji, čega se američki politički vrh pribojava.
S obzirom na procenu da je ukupna vrednost trgovine dobara i usluga između SAD i Kine tokom 2022. godine vredela oko 758,4 milijarde dolara, te da u njoj SAD već dugo ostvaruju dubok deficit, obuhvat ocarinjenih dobara je srazmerno mali. Ukupna vrednost dobara koju su SAD uvezle iz Kine tokom 2023. godine procenjuje se na 427,2 milijarde dolara – no, trebalo bi na umu imati da jedan deo meksičkog – i ne samo meksičkog – izvoza u SAD koji ukupno vredi 475,6 milijardi dolara (podaci za 2023. godinu) predstavlja izvoznu trgovinu kineskih kompanija koje posluju u ovoj srednjoameričkoj zemlji kako bi izbegle američke carinske prepreke.
Kada se pogledaju ove brojke može se preliminarno zaključiti da značaj ovog poteza ne leži u sveobuhvatnosti i opsegu dobara na koji se nove carinske stope odnose, već u odabiru onoga na šta se odnose kao i u političkim porukama koje se šalju, kako u američkoj unutrašnjoj politici tako i u međunarodnim ekonomskim, i posledično geopolitičkim odnosima. Jer postoji li bilo šta što odsudnije kuje leguru savremene geopolitike od transpacifičkog odmeravanja snaga?
OD IGLE DO (ELEKTRIČNE) LOKOMOTIVE
Povećane i novouvedene carine proističu iz revizije Sekcije 301 američkog Zakona o trgovini iz 1974. godine na koji su poslednji amandmani usvojeni 2019. godine. Ova sekcija predviđa mogućnost da američki predsednici preduzimaju odgovarajuće mere, uključujući „carinske i necarinske odmazde“ kako bi se suprotstavilo ponašanju stranih vlada koje na nepravičan, nerazuman ili diskriminatoran način izigravaju međunarodne trgovinske sporazume. Nove carine uvedene su na osnovu dugotrajnog preispitivanja carina koje je uvela ranija Trampova administracija – njene poteze kojima je otvorila „trgovinski rat“ protiv Kine u to vreme žestoko su kritikovali upravo istaknuti predstavnici Demokratske stranke. Većina predloženih mera stupiće na snagu tokom ove godine, dok će ostatak postepeno biti uveden 2025. ili 2026. godine kako bi „uvoznici imali vremena da se prilagode“.
Koje klase proizvoda su posebno pogođene? Uvišestručene su carinske stope na baterije, delove baterija i litijum jonske baterije za električne automobile (sa 7,5 na 25 odsto), solarne ćelije (sa 25 na 50 odsto) i električna vozila (sa 25 na 100 odsto); potom su carinske stope uvećane za čelik i aluminijumske proizvode (početna stopa je bila između nula i sedam odsto, sada će biti 25 odsto), poluprovodnike, prirodni grafit (sa nula na 25 odsto), permanentne magnete (sa nula na 25 odsto), kranove za lučni pretovar; na kraju tu su i medicinske rukavice (sa 7,5 na 25 odsto) i špricevi i igle (sa nula na 50 odsto).
Miloš Milojević: Srebrenica i anti-Srebrenica
Upadljiva je raznovrsnost proizvoda koja upućuje na višestruke niti političke motivacije koje su vodile ovim merama. Može se naslutiti da su politički ciljevi dvojaki, ekonomski odnosno industrijski i strategijski. Jedni su usredsređeni na zaštitu američke industrije (i budućih industrijskih investicija), dok drugi, hipotetički, mogu da umanje rizik koji bi teško narušavanje lanaca snabdevanja predstavljalo za američku privredu. Pojedini komentatori upućuju na nekoherentnost ovog pristupa i insistiraju da bi trgovini sa Kinom trebalo pristupati prevashodno sa stanovišta nacionalne bezbednosti, te imati na umu i mogućnost teškog narušavanja trgovinskih odnosa ukoliko se situacija na Pacifiku, u nekom trenutku, potpuno otrgne kontroli.
Međutim, Bajdenova administracija očito nije voljna da se uputi pravcem koji naznačuju ratoborni elementi, kojih ima u obema ključnim američkim strankama. Stoga je najveći deo predloženih mera – na primer carine na uvoz baterija i električnih vozila – usmeren na zaštitu američke industrije i predstavlja izdašnu subvenciju za Bajdenovu industrijsku politiku. Pošto SAD uvoze relativno malo električnih vozila iz Kine (za razliku od, na primer, evropskih kupaca) ova mera nema neposredno veliki značaj.
I carine na poluprovodnike se mogu podvesti pod ovo objašnjenje. Naime, Bajdenova administracija u ovoj sferi vodi dugotrajan trgovinski rat sa Kinom, onemogućujući izvoz najnaprednije opreme za proizvodnju mikročipova, kako iz SAD tako i iz nekoliko drugih „savezničkih i partnerskih država“ (Holandije, Japana i Tajvana). Taj rat mikročipova podrazumeva ogromne subvencije američke vlade za gradnju nekoliko zamašnih postrojenja za njihovu proizvodnju. Uvozne carine su, i ovde, još jedan oblik implicitnog subvencionisanja sopstvene proizvodnje i investicija u proizvodnju.
Na kraju, nekoliko dobara ili grupa dobara upućuje na promišljanje o strateškim sirovinama i osetljivim dobrima: stalni magneti i prirodni grafit spadaju u grupu retkih sirovina kojima svetsko tržište uglavnom snabdeva jedna zemlja – Kina. Udeo kineskih izvora u snabdevanju ovim sirovinama – koje su smeštene u udaljene kutke periodnog sistema elemenata, ima ih svugde u izuzetno malim koncentracijama te je njihova eksploatacija tehnološki zahtevna, skupa i ekološki rizična – je između devedeset pet i sto odsto. Uvrštavanje medicinskih potrošnih dobara na ovaj spisak po svoj prilici je odjek anksioznosti iz vremena pandemije kada se po aerodromima jurcalo za gumenom galanterijom i srodnim proizvodima.
RADNICI I IZBORI
Iako, kao što smo već naznačili, obuhvataju srazmerno mali deo ukupnog kineskog izvoza u SAD, ove meremogu imati dalekosežniji politički značaj. U samim SAD normalizovano je oštrije postupanje u trgovinskim odnosima sa Kinom. Kritičara, očekivano, ima na obema stranama, kod libertarijanski orijentisanih republikanaca, koji bi hteli malu i još manju državu, ali i kod globalistički orijentisanih demokrata koji slobodnu trgovinu sagledavaju kao jedan od stubova sopstvenog ideološkog sustava. Međutim, njima su se pridružili i kritičari koji u ovom merama vide otežavanje borbe protiv klimatskih promena te činjenje nedostupnim jeftinijih kineskih električnih vozila američkim kupcima. Zeleno krilo Demokratske stranke sve je glasnije.
Međutim, razni disidentski glasovi teško da će odlučujuće uticati na glavno poprište borbe, gde se odabira između umanjenja rizika, kako bi se mogla odrediti Bajdenova politika prema Kini, i strateškog razvrgnuća, za šta se zalaže tvrđa struja, koju oličava Robert Lajthajzer, glavna ličnost Trampovog trgovinskog rata i verovatno njegov kadrovski odabir u hipotetičkoj administraciji posle novembarskih predsedničkih izbora.
Miloš Milojević: Prilog za istoriju zloupotrebe pravosuđa
Na kraju, signal da se stara o uposlenicima automobilske industrije ima za administraciju i sasvim praktičnu vrednost: glasovi radnika mogu biti ključni u Bajdenovoj borbi za reizbor. Trgovinski ratovi su klasni ratovi, kako je to sažeto zabeležio Majkl Petis (između ostalog i u naslovu svoje knjige koju je koautorski napisao sa Majklom Klajnom, a koja zavređuje daleko veću pažnju od nekoliko opaski u ovom članku). Ta klasna borba u uslovima neuravnotežene svetske trgovine sjedinjena je sa geopolitičkom borbom i rizicima koje nosi proizvodno preimućstvo jedne strane u posebno osetljivim oblastima.
Naime, kako ukazuju američki ekonomisti, u slučajevima pojave snažnih konkurenata, kao što su to bili Nemačka ili Japan, dolazilo je uglavnom do premeštanja proizvodnih radnika iz jednog u drugi sektor. Udari po pojedine privredne sektore su bili teški, i iznalaženje rešenja ponekad politički zahtevno, ali je bilo nešto sa čime se moglo izaći na kraj. Sa prvim kineskim šokom, periodom prestrojavanja proizvodne aktivnosti u svetskoj privredi oko 2010. godine, stvari su stajale sasvim drugačije. Za mnoge radnike u SAD nije bilo više mesta u bilo kojoj grani proizvodne ekonomije, već su se masovno preorijentisali, često na nisko kvalifikovane, uslužne delatnosti.
Petis beleži da je, prema navodima Svetske banke, udeo proizvodnje u američkoj ekonomiji opao sa 16 odsto 1997. na 11 odsto sada. Uprkos ekonomistima koji su skloni da ukažu da to nije toliko važno, Petis ističe da je to velika razlika – unutar američkog bruto domaćeg proizvoda proizvodnja je zahvatala gotovo dvostruko veći udeo nego sada, manje od trideset godina kasnije. Istina, beleži i da je udeo proizvodnje u globalnoj ekonomiji opao ali znatno manje (sa 19 na 16 odsto svetskog BDP-a). „Rečeno drugim rečima, udeo proizvodnje unutar američke ekonomije opao je za manje od tri decenije sa 85 odsto svetskog proseka, na 65 odsto svetskog proseka [dok je ranije] američki udeo u svetskoj proizvodnji bio veći od američkog udela u svetskom BDP-u, tako da je u poslednjih sedamdeset godina uloga proizvodnje u američkoj ekonomiji izuzetno oštro opala“, ističe američki ekonomista.
TRGOVINSKI TROUGAO
Anksioznost da bi drugi kineski šok, veliki dotok kineskih dobara na svetskom tržištu i to u sferama koje se drže nužnim za izvođenje zelene tranzicije, mogao biti još žešći od prvog, ophrlila je priličan deo zapadne političke i ekonomske elite.
Kineski zvaničnici nezadovoljni su ovim potezima i drže da njihove uporedne prednosti proističu iz davnašnjih makroekonomskih zakonitosti i velikih investicija u spomenute tehnološke oblasti. „SAD su poslale vrlo jasnu poruku da žele minimalno kinesko učešće u svojoj zelenoj tranziciji“, kaže Jamei Sie, geopolitički analitičar u „Gavekal reserču“. Tržište Evropske unije, prema njenim rečima, postaje stoga primarno važno za kineske proizvođače, prenosi „Fajnenšel tajms“.
Evropska unija, kao treće teme u trouglu svetske trgovine, nije zadovoljna američkim potezima. Postoje strahovanja da će, kao kod ranijeg Trampovog trgovinskog rata, carinske barijere biti podignute i prema pojedinim evropskim proizvođačima. Nemački kancelar Olaf Šolc upozoravao je protiv carina na kineska vozila, slično švedskom premijeru Ulfu Kristersonu. Postoji izvesna bojazan da bi evropski proizvođači mogli biti meta kineskih uzvratnih mera. Evropska komisija predviđa da će američke mere, zbog preorijentacije kineskog izvoza, dovesti do povećanja ionako vrlo visokog trgovinskog deficita između EU i Kine, koji je 2023. godine bio oko 290 milijardi evra.
Međutim, i Evropska komisija nastoji da zaštiti sektore evropske industrije ključne za spomenutu zelenu tranziciju, no nastoji da to izvede delovanjem preko Svetske trgovinske organizacije te podnošenjem skrupulozno ispitane predstavke i tobože nelojalnim trgovinskih praksama kojima se koristi Kina. No i ovde prevagu u odnosu na skrupuloznost i analizu prevagu odnose oni koji su spremni na brzo i energično delovanje. I koji nervozno iščekuju izbore.
Izvor: Pečat
