Piše: Miloš Milojević
Tramp pred sudom
Pojedini pravni stručnjaci, među njima i umereni Džonatan Tarli i Alen Deršovic, ukazuju da su se njujorški sudija i tužilac upustili u opasne vode zloupotrebe pravnog sistema da bi politički naškodili građaninu Sjedinjenih Država i najuglednijem opozicionom kandidatu. Naime, Tramp ne samo da je gustim rasporedom suđenja onemogućen da učestvuje u uobičajenim izbornim aktivnostima, među njima i na svojim omiljenim mitinzima, već mu je sud u više navrata zabranio da javno govori o procesu (gag order) dok njemu nenaklonjeni svedok i nekadašnji pravni savetnik Majkl Koen protiv Trampa naširoko govori na društvenoj mreži Tiktok, za šta dobija i novčanu naknadu. Što je još jedan u nizu petparačkih detalja cele stvari.
Različite pravosudne instance protiv Donalda Trampa vode nekoliko procesa. Nijedan od ovih procesa neće biti završen dovoljno brzo da onemogući Trampovu kandidaturu. U pitanju je više optužbi za krivična dela i nekoliko građanskih, parničnih postupaka.
Njujorška farsa
Početkom godine Trampov put kroz pravosuđe otpočeo ja presudom njujorškog suda od 26. januara kojom jepresuđeno da isplati 83,3 miliona dolara za klevetu autorke E. Džin Kerol. Potom su, 8. februara, pred Vrhovnim sudom izneti argumenti da li bi Tramp trebalo da bude diskvalifikovan sa glasačkog listića na osnovu 14. amandmana Ustava SAD. U februaru sudije su naredile Trampu da plati kaznu od 454 miliona dolara i zabranile su mu da tokom tri godine vodi bilo koji posao u državi Njujork. Ovaj slučaj ukazao je koliko je snažno neraspoloženje prema Trampu pred njujorškim sudskim instancama te je bacio pomalo svetla i na američku političku ekonomiju poslednjih decenija. Naime, Tramp je optužen da je u svom zahtevu za kredit precenio vrednost imovine koja je trebalo da posluži kao kolateral za dobijanje pozajmice. Međutim, banke koje su Trampu davale pozajmice imaju sopstvene soficsticirane mehanizme procene vrednosti zaloga. Tramp je kredit vratio sa pripadajućom kamatom. U optužbi za prevaru nije bilo oštećenih. Sudija Artur Engeron, koji je vodio proces, u svojoj odluci protiv Trampa u septembru prošle godine zabeležio je: „Poslovni zapis lišen je ikakvih dokaza o neispunjenju obaveza, kršenju dogovora, kašnjenju ili bilo kakve pritužbe o pričinjenoj šteti“. Međutim, sudija je ocenio da ništa od spomenutog nije relevantno za tok procesa.
Tramp podržava razvoj kripto valuta
Na kraju, ispostavilo se da Tramp nema na raspolaganju ogromna novčana sredstva potrebna za plaćanje kazne. Ništa neobično, pošto se u SAD godinama ne isplati čuvanje velikih količina novca u uslovima dugotrajno niskih kamatnih stopa. I bogati ponekad mogu da budu nelikvidni. Verovatno će biti iskorišćena mogućnost žalbe višim sudskim instancama, međutim, svaki finansijski pritisak medijski i politički šteti Trampovoj kandidaturi. I rasipa najvažniji, nenadoknadivi resurs – vreme.
Ova sudijska odluka doneta je uoči „super utorka“, dana u kojem održavaju unutarstranački izbori za predsedničke kandidate u velikom broju saveznih država. I ranije je bilo jasno da je Tramp najizgledniji republikanski predsednički kandidat, što je na ovim najzamašnijim unutarstranačkim izborima samo potvrđeno.
Tok drugog, njujorškog procesa, upućuje na političku borbu drugim sredstvima. U pitanju je po mnogo čemu neobičan proces. Prema rečima profesora prava Džonatana Tarlija, posle više nedelja svedočenja uopšte nije jasno za koje se krivično delo Trampu sudi. Ukratko, Tramp je, po svoj prilici, 2006. godine bio u vanbračkoj vezi sa Stefani Grigori Kliford, koja se koristi u pornografskoj industriji imenom Stormi Daniels. Potom joj je platio, preko posrednika i svog nekadašnjeg pravnog savetnika, neformalnu naknadu, novac za tišinu (hush money). Međutim, koliko god ovo ponašanje može biti neprilično, ono nije ilegalno. Tužilaštvo je stoga pribeglo nategnutim pravnim teorijama kako bi pokrenulo krivični postupak protiv Donalda Trampa.
Središnji element teorije na osnovu koje tužilac zasniva svoj slučaj je da je Tramp bio deo zavere usmerene na dobijanje predsedničkih izbora 2016. godine, a koja je podrazumevala i podmićivanje za tišinu, korporativnim sredstvima koja su preusmeravana i beležena kao sredstva političke kampanje. Država Njujork optužuje Trampa da je prekršio zakone savezne države o poslovnom knjigovodstvu pošto je pogrešno zaveden ukupan iznos od 420.000 dolara isplaćenih Majklu Koenu u dvanaest rata 2017. godine. Iznos je zabeležen kao namirenje pravnih troškova dok je u pitanju bila naknada koju je Koen isplatio Danijelsovoj i još jedna Koenova isplata (ukupna vrednost od 180.000 dolara). Trampov knjigovodstveni službenik je potom udvostručio ovaj iznos na 360.000 dolara kako bi bili uključeni očekivani Koenovi poreski troškovi koji iznose otprilike jednu polovinu vrednosti. Ostatak, 60.000 dolara, bio je bonus isplaćen Koenu.
Ukoliko ovo na prvi pogled deluju suludo, to je zato što zaista jeste. Povrh toga, plaćanje ove naknade desilo se nakon izbora 2016. godine te je nemoguće da je na bilo koji način uticalo njihov ishod. Tramp je pokušavao da ovu stvar zataška još 2011. godine što upućuje da su ga vodili lični, porodični i možda poslovni, a ne politički razlozi. Povrh toga, nejasno je da li se njujorški zakoni o izbornim zaverama uopšte mogu primeniti na predsedničke izbore. I na kraju, u pitanju je klasifikacija sredstava u Trampovim poslovnim knjigama, što bi se uobičajeno podvodilo kao prekršaj, a ne kao krivično delo.
Tramp o NATO-u: Mi imamo,,veliki lijepi okean” koji nas dijeli od problema
Pojedini liberalno orijentisani pravni stručnjaci, poput profesora Ričarda Hejsena sa Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelosu, upućuju da ovaj slučaj kompromituje ono što su, po njegovom sudu, mnogo ozbiljniji slučajevi nepropisnog baratanja poverljivim dokumentima na Floridi ili pokušaja krivotvorenja izbornog procesa u Džordžiji i na federalnom nivou. Profesor Hejsen ističe da su prekršaji zbog kojih se poveo postupak minorni. To je tačno. Ali to i nije prevashodno važno. Ključno je u kakav okvir su smešteni, te je zbog toga važna tužilačka pravna teorija a ne konkretni postupci okrivljenog na kojima se zasniva.
Politička borba sudskim sredstvima
Zašto i kako je uopšte došlo do pokretanja ovako nesigurnog slučaja? Da li se predsedničkom kandidatu zapravo sudi što je pobedio na predsedničkim izborima 2016. kako bi se sabotirala njegova kandidatura 2024. godine? Pokušavajući da naznačimo moguće odgovore na ova pitanja moramo da pogledamo pobliže na ono što američki pravosudni sistem čini istovremeno robusnim i demokratičnim, ali ga može učiniti i volatilnim i podložnim zloupotrebi. Demokratija, razdružena od dobrih običaja i prećutnih rituala ponekad zaista može da postane vlast rulje.
Naime, slučaj je formalno pokrenuo nezavisni lokalni tužilac Alvin Brag. Međutim, Bragova pozicija zavisi od raspoloženja glasača u njujorškom izbornom okrugu na Menhetnu koji je, blago rečeno, nenaklonjen političkoj karijeri Donalda Trampa. Prema rečima Džonatana Tarlija, kada je Brag preuzeo ovaj slučaj i sam je oklevao da podnese optužnicu. Ali dvojica tužilaca iz njegove kancelarije, Keri Dan i Mark Pomeranc tada su podneli ostavku i otpočeli kampanju pritiska javnosti kako bi naveli Njujorčane da zahtevaju pokretanje postupka. Pomeranc je, nastavlja Tarli, otišao korak dalje, i nasuprot prigovorima svojih nekadašnjih kolega iz tužilačke kancelarije objavio je knjigu o slučaju protiv Trampa. „U Njujorku, Brag je znao da ili će morati da optuži Trampa ili će moći da zaboravi na svoj reizbor“, zaključuje Tarli.
Da stvari budu još gore tužilac koji je izneo uvodnu reč u slučaju protiv Trampa, Metju Kolangelo bio je visoki zvaničnik Ministarstva pravde u Bajdenovoj administraciji sve do kraja 2022. godine. Tada se pridružio tužilačkoj kancelariji na Menhetnu kao „viši savetnik“. Potez koji upućuje ne samo da je administracija saglasna već i da, u izvesnoj meri, podstiče ovaj slučaj. „Kriminalni koloplet da bi se korumpirali izbori 2016. godine“, tako je u svojoj uvodnoj reči slučaj okarakterisao tužilac Kolangelo.
Može se ispostaviti da stvari stoje potpuno drugačije: da je reč o pravosudnom delovanju u cilju da se korumpiraju izbori 2024. godine. Ukoliko Tramp izgubi na ovogodišnjim izborima većina ovih postupaka biće skrajnuta i verovatno razrešena na višim sudskim instancama. Ipak, ukoliko pobedi – a postoje sasvim solidni izgledi da se to desi – Tramp bi mogao da, poučen zloupotrebom pravosudnog sistema protiv njega, deluje na sličan način protiv svojih političkih protivnika. Mnogi republikanski tužioci možda bi jedva dočekali da gone zvaničnike nekadašnje administracije.
Kada je pobedio na izborima 2016. godine Tramp je delovao prema establišmentu pomirljivo i saradljivo, verujući, u duhu samopercepcije sopstvene pregovaračke veštine, da može da postigne dobre dogovore. Reakcija establišmenta na njegovu izbornu pobedu pretvorila se u opstrukciju predsedničkog mandata, medijski i na kraju pravosudni progon. Ukoliko hipotetički predsednik Tramp od januara 2025. nastavi da deluje u sličnom, eskalatornom stilu, to može da temeljno potkopa same temelje američkog pravosudnog sistema, na čijoj kredibilnosti počiva dobar deo američke moći. Ponekad razliku između haosa i poretka čine samo dobri običaji.
Izvor: Pečat
