Пише: Милош Лалатовић
Један од типова људи који су данас јако присутни у свим државама Балкана и свијета, уопште, јесу понижени људи. Шта то значи? Људи, који немају снаге својим унутрашњим трзајем да се одупру притиску околине.
Због тога често бивају предмет критике, вике, увреда, понижавања, исмијавања, а ови то најчешће мирно подносе, не зато што су смирени и отпорни на наведено, него морају, да не би изгубили и ту најчешће биједну позицију на којој се налазе.
Ово понашање од стране шефова на послу, супружника, па и блиских сродника, таложи се годинама и деценијама у пониженима, тако да су и та понижења на свој рачун прихватили као тачна, без обзира да ли понижена особа крива или не, објективно. У сваком случају нико није заслужио да буде предмет увредљивог и инфериорног односа околине према њему, поготово ако је наведено понашање такво, да и тога пониженог несретника убиједе да се све то ради за његово добро. Заиста, треба разазнати кад се нешто ради за добро човјека, а кад се та граница прелази без обзира на неку заслужену или незаслужену критику.
Људи су по правилу врло горди и сујетни, имају потребу да врате кад им се нешто пребаца или их неко увриједи, без обзира на било какве као што већ рекох објективне кривице и заслужене казне. А они који ствари прихватају здраво за готово, то су они који су изгубили здрави его-имунитет, убијени су у појам као незналице, неспособни и итд, а то прихватају не из хришћанског смирења, него из осјећаја и комплекса ниже вриједности. Питање је да ли човјек и кад је сто посто за нешто крив треба да дозволи да неко неограничено врши вербалну тортуру над њим, која зна да буде гора од било које физичке, а често ни та не заостаје.
Најгора ствар је што ови тзв.мали људи, и кад остану сами умјесто да забораве на психичко мучење, понављају сами у себи спонтано или намјерно ријечи мучитеља, анализирајући шта им је увриједиоц и ,,добронамјерни савјетник“ или још боље ,,профјесор“ саопштио. Особа наставља да ,,коље“ саму себе. Ако већ мора да неког слуша, може га слушати за тај период док те назови мудре ријечи трају, не, овај наставља са злом мантром. Чак и те ,,паметне“ причалице у страху од баш ефекта заборава или довољног не поклањања пажње њиховим ријечима знају да понављају ,,добро ме слушај“, ,,запамти“ и итд, као да су њихове ријечи Свето Писмо.
И тако ти тзв.мали људи живе у осјећају непрестане кривице и неспособности, а можда ће се једном сазнати да су у ствари тони, неупоредиво већи од својих ,,профјесора“. Само је питање како ће ови тзв.академски грађани то прихватити.
