Бјелопољски „Пегаз” објавио је књигу Радуновића, односно његово виђење Берана у посљедње четири деценије.

У издању бјелопољског „Пегаза” из штампе је изашла књига „Иванградска трилогија“, аутора Саше Радуновића. Тако се Беране сврстало међу десетак градова са простора бивше СФРЈ које је добило своју трилогију. Књига „Иванградска трилогија“ је роман којим на 510. страница, аутор кроз причу својих јунака приказује људе и догађаје, политичке, привредне, културне ломове у посљедњих 40- так година на простору Берана, некадашњег Иванграда, али и Црне Горе, који су допринијели подјелама у том граду и израженом исељавању грађана. Прва књига „Иванградске трилогије“ почиње приказом атмосфере на улицама Берана током прославе побједе Јакова Милатовића на предсједничким изборима одржаним другог априла, и обухвата период до ноћи након одржаног референдума о независности Црне Горе. У другој књизи се објашњавају појаве, догађаји и људи у периоду од стредине 80- тих година прошлог вијека док је тај град носио име Иванград, до одржавања Савезних избора на којима Слободан Милошевић изгубио власт, док је у трећем дјелу описан живот и подјеле у Беранама од 2000- те до 21. маја 2006. године, односно одржавања референдума у Црној Гори-каже аутор Радуновић, раније дугогодишњи новинар.
Како је у рецензији написао проф. др Драшко Дошљак- универзитетски професор, комбинација лирских страница и журналистичких, писаних тематски прилагођеном лексиком, потврђује аутора који са пажњом прати живот у Полимљу и Црној Гори. Он је, поред осталог, навео, да сви ликови са приповједачких страница књиге, заправо, могу бити и неки од нас. Јер, судбине су то! Као што је и судбина Драганина и Александрова, неких од ауторових јунака књиге.
Друштвени и политички догађаји: избори, литије, протести – амбијент уочи тих догађаја, током самих процеса, посљедице, све је у причама на страницама књиге Саше Радуновића. Изборни процеси од 2014. године, прије тога осврти на референдум 2006, цифре, процјене, очекивања од нових, критике старих, анализе друштвених кретања и појава укњижени су, спремни за нова тумачења. Управо су ово текстови који чувају сјећање на политичке партије, челнике, актере друштвеног живота, партијске и политичке мијене, резултате и очекивања. Текстови ће значити свима онима који су директни учесници, онима који су гледали са стране, а нарочито онима који су дошли касније. Ово је допринос бољем разумијевању политичких и друштвених збивања у граду на Лиму у времену када су се опређељивала развојна кретања ове вароши“, истакао је, поред осталог, професор Дошљак.
Према наводима др Раденка Шћекића- директора Историјског института Црне Горе, ово дјело представља пресјек црногорског друштва протеклих неколико турбулентних деценија на примјеру једног града и средине. Тако да може бити корисно, како љубитељима књижевности, тако и истраживачима једне епохе, са политиколошког, психолошког, социолошког и антрополошког аспекта.
Радуновићев сугестивни наратив: концизан, директан, јасан – није за свачији укус. Аутор у својим критичким и чешто смјелим освртима, нетипичним за новинарску професију у оквиру политички “хибридног” режима, враћа донекле вјеру у новинарску професију. Упорно истичући читаоцима да је слобода врхунска категорија људског постојања, слобода у размишљању, изразу, говору, слобода у одабиру друштва. У овом капитлном дјелу у форми трилогије, истиче да су политика и политиканство, конформизам и лични интерес – јачи од искрености и поштења а да ће лично увијек побиједити колективно. Као и да ће и ова револуција „појести своју дјецу“. И да су ријетки они који су размишљали о колективном добру, а нијесу имали времена да себе негдје пројектују.
У дјелу „Иванградска трилогија“, аутор кроз наизглед фиктивне ликове: Веска, Тамаре, Александра, Јасмина и др. настоји приказати реалност обичног човјека у свакодневици турбулентних друштвених дешавања протеклих деценија.
Издавање књиге „Иванградска трилогија“ подржало је Министарство културе и медија суфинансирајући њено штампање у оквиру пројекта од значаја за развој културе на сјеверу Црне Горе у 2023. години.
Милован Нововић
Извор: Дан