Пише: Милош Лалатовић
Често се питамо како би свијет изгедао да је у Другом свјетском рату побиједио Хитлер или да се рат продужио за још неколико година? Колико би још настрадалих људи било и како би свијет након тога изгледао?
Један од људи који је спријечио ту катастрофу, а о којем се мало зна са обзиром на његов значај је британски ексцентрични научник Алан Тјуринг. Алан је читав живот имао проблема због своје особености од дјечачких дана до смрти изазване самоубиством у својој четрдесет првој години, 1954. године.
Лик и дјело Тјуринга су приказани у филму “Игра кодова“ из 2014.године. У филму је Тјуринг приказан као изузетно арогантна и тешка особа. Због свог математичког талента на почетку Другог свјетског рата бива унајмљен од стране британске војске на дешивровању нацистичких кодова, тешко разумљих, названих “Енигма“.
Британска војска унајмљује неколико најбољих криптографа од којих је и једна млада жена коју је Тјуринг посебно цијенио и волио на свој начин. Чак у једном тренутку након што му је ова саопштила да мора да се врати кући код родитеља, али и због још увијек строгог британског пуританског морала, пошто је неудата дјевојка радила са младим момцима, Тјуринг схватајући њен научни потенцијал, предузима неочекиван потез, запросио је колегеницу и она је пристала. Овдје се није радило о класичним мушко-женским љубавним односима, пошто је славни научник био хомосексуалац и вољели су се на свој начин, неусклађен са правилима свијета. Наравно, дјевојка то у почетку није знала, али је читаво вријеме сумњала.
Након једног изласка гдје се његов колега заинтересовао за дјевојку која је сједила са његовом вјереницом, иста је несвјесно изговорила неке љубавне поруке, које су у моменту Тјурингу отвориле ум да помоћу своје криптографске справе зване “Кристофер“ дешифрује њемачке кодове које су садржале информације о уништавању бродова, подморница, различитих мјеста и објеката, како у Великој Британији тако и широм Европе и Русије.
Тјурингова машина названа “Кристофер“ по његовом једином прерано преминулом пријатељу из дјетинства је спасила како се претпоставља око четрнаест милиона живота и скратила рат за двије године.
Без обзира на све, после рата сви списи и машина, морали су бити уништани, а сам Тјуринг умјесто одликовања је кажњен због своје хомосексуалности која је тада била кривично дјело. Умјесто казне затвора која се састојала у нечовјечном ,,лијечењу“ електрошоковима, понуђена му је алтернатива, хормонска терапија.
Новине су у то вријеме брујале о чувеном професору оптуженом за недозвољене блудне радње. Без обзира на све, његова некадашња вјереница је долазила код њега и тјешила га. Тад се већ била и удала за другог човјека. И даље су се вољели на свој другарски начин.
Годину дана после хормонске терапије Алан Тјуринг је званично извршио самоубиство 1954. године. Краљица Елизабета га је 2013.године помиловала и признала његов успјешан научни рад.
Сличну судбину је имао и ирски књижевник Оскар Вајлд, који је због хомосексуалности у деветнаестом вијеку био осуђен на затворску казну, а много више на јавну осуду тадашњег британског викторијанског друштва, без обзира на своју огромну славу. Као и сам Тјуринг био је ексцентричан и привлачио пажњу својим неконвенционалним понашањем. После изласка из затвора мало је живио, умро је напуштен и заборављен од свих. Тек годинама после, његова слава се повратила и достигла велике размјере. Био је сличних година као и Тјуринг када је преминуо.
Може се поставити и питање о Тјуринговој смрти а да то не спада у домен теорија завјере. Да ли је заиста извршио самоубиство или је био човјек који је сувише знао и са својом арогантном и непредвидивом природом био опасан за неке структуре моћи.
