Пише: Јован Џоџо
Поводом 15. децембра – Дана српског јединства, слободе и националне заставе, у просторијама Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори у Никшићу је отворена документарна изложба „Од Невесињске пушке до Солунског фронта“, посвећена херцеговачком јунаку Перу Тунгузу. Ауторка поставке је Наташа Глигорић, праунука познатог харамбаше.
Документарна поставка, настала прошле године, на 27 паноа, прати животни пут херцеговачког јунака Пера Тунгуза, од првих устаничких дана 1875. године до пробоја Солунског фронта 1918.
Наташа Глигорић поставку је подијелила у тематске цјелине: од поријекла породице Тунгуз, биографија устаника и јунака, његово учешћа у Невесињској пушци, Улошком устанку и Великом рату, до живота у Црној Гори и сјећања потомака.
„Перо је имао милост Божју да траје, да се кроз његову биографију преламају и преплићу најважнији догађаји српске историје с краја XIX и почетка XX вијека, у којима је био активан учесник и свједок континуиране борбе за слободу, јединство и национално достојанство. Ово није изложба само о једном јунаку, родољубу и горштаку, већ је то прича о једном времену, помало заборављеном, у којем су слобода, част и достојанство биле највише вриједности. А свакако је прича о народу који не пристаје на робске ланце. Сви дјелови изложбе сагласни су времену и околностима у којима је Перо Тунгуз живио и дјеловао“, истакла је Глигорић.
О животу и дјелу Пера Тунгуза, као и о мање познатим детаљима његове биографије, говорио је историчар Ненад Урић, који га је смјестио у ред најзначајнијих херцеговачких хајдука, који је уживао и повјерење књаза, касније краља Николе Петровића.
„Тунгуз је био хајдук старог кова, као што су били Бајо Пивљанин, Шћепан Радојевић и вођа устанка Пеко Павловић. Најкраће би га описао као душу тог устанка, јер он је прије припреме и организовања устанка, већ био на бојном пољу и борио се против Турске власти. Он повезује старије генерације хајдучије на простору Херцеговине, са последњом генерацијом, која је доживјела слободу, коју је дочекао 1918. године. Изложба „Од невесињске пушке до Солунског фронта“ рађена је на основу разноврсне документације, предања и исказа Пера Тунгуза, пренијетог синовима Радовану и Данилу, образованим људима, који су знали да пренесу суштину онога што је хтио да каже. Има веома лијепих страница написаних о њему које су и други пренијели. Перо Тунгуз је поседовао дубоки порив за борбу за слободу у Херцеговини а истовремено имао и добре односе са књазом и краљем Николом Петровићем, који на њега рачунао када се стекну околности да се поведе устанак“, истакао Урић.
Професор Душан Крцуновић, предсједник Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, подсјетио да лик Пера Тунгуза, устаника и јунака Невесињске пушке, Албанске голготе и пробоја Солунског фронта, надилази појединачну биографију и представља дио ширег континуитета српске ослободилачке традиције.
“Ако је историја “учитељица живота”, како гласи чувена Цицеронова изрека, онда је најважнија поука коју од ње добијамо, да без јединства нема слободе, и да је лична жртва предуслов јединства и слободе. Ова година је почела божићним обиљежавањем 110. годишњице Мојковачке битке, потом смо крајем јула прославили и обиљежили 150, година битке на Вучјем долу, колико је и протекло од битке на Фундини. Сва та славна војевања урезана су у наше колективно, црквено-народно памћење, као продужетак Косовског боја, као што су и све бојне пољане о којима је Његош пјевао, на којима су се те битке одиграле, биле својеврсни продужетак Косовог поља. Све жртве благородне, о којима Његош пјева, на тим бојевима и тим пољанама, биле су отјеловљење косовских јунака. Један од њих био је и харамбаша Перо Тунгуз, који је за свог живота, у два вијека, војевао за идеале јединства и слободе српског народа”, истакао је Крцуновић.
Модерирао је Лука Спасојевић, а наступила је и солисткиња Тијана Вучетић.
Документарна Изложба „Од Невесињске пушке до Солунског фронта“ у просторијама Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, биће отворена седам дана.
Извор: РТНК
