Понедељак, 10 авг 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ГледиштаПрепорука уредника

Милорад Дурутовић: Мало касније

Журнал
Published: 23. јун, 2026.
Share
Милорад Дурутовић, (Фото: Архива)
SHARE

Пише: Милорад Дурутовић

Животна је ствар. Позовеш пријатеља, такорећи неодложан разговор, а онда умјесто очекиваног одговора чујеш: „зваћу те мало касније“. Нема простора за објашњење, нема прилике да се каже „али хитно је“. Ријеч је већ отишла у другом правцу, јер „мало касније“ може бити неколико минута, али може бити и цијели дан. То је фраза без мјере, међупростор у којем се комуникација не прекида, већ се премјешта у стање слабијег интензитета. То је сива зона у којој се нешто још увијек може догодити, али се више ништа не мора. Хијатус неизвјесности!

У први мах, тај механизам одлагања дјелује као тривијална ситница, ствар навике, али у пажљивијем погледу он открива радикалну промјену начина на који је вријеме почело да се троши.

У не тако далекој прошлости, вријеме је имало јасније границе: није га било довољно или га је било напретек, а имало је кудикамо контролисан ритам, док смо данас упали у пјешчани сат који ради против нас, јер више не мјери трајање. Просто речено, биљежи цурење пажње кроз ситне прекиде и мале одгоде.

ТВ колумна Милорада Дурутовића: Читање стварности XVI – Од Софокла до ТикТока

Несумњив допринос овом редизајнирању времена дале су технологије. Мањи проблем, притом, јесте убрзање комуникације; озбиљнији проблем јесте то што су алгоритми преузели наш календар.

Оно што смо некада звали „слободно вријеме“ више није простор између обавеза — оно је измрвљено порукама, нотификацијама и кратким уласцима у екран. Нијесмо свјесно предали своје сате, али очито јесмо допустили новој технологици да их уситни до те мјере да више ништа не траје довољно дуго да би се у потпуности оживотворило, осмислило. То нас, најзад, доводи до једне екстремне ситуације у којој почињемо да „одлажемо“ чак и ближње. И то чинимо кроз наизглед мекане реченице: „Зваћу те мало касније“. Тако и поруке пречесто остају неодговорене јер је пажња дистрибуирана у неком другом слоју дана, у неком другом отварању екрана, у неком другом фрагменту који тражи још мало нас — још мало забаве и хипнозе виртуелним свјетовима.

Да ли је онда „мало касније“ само фраза, или пак мала анамнеза распоређивања живота? Симптом алгоритмије која сваког дана краде наше вријеме?

Изгледа да бисмо могли, у једном новом контексту, поновити ону загонетну мисао Момчила Настасијевића: „црно ми небројано празни у бројано бело“. Пјесник ту смјера на људски календар, на црне ноћи (које не бројимо) и бијеле дане, док ми те празне, небројане фрагменте екрана сада убрзано утискујемо и у оно мало преосталог, живог, бијелог дана.

Извор: РТНК

TAGGED:каснијеКолумнаМилорад Дурутовић
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Црногорска тробојка историјска застава, жалосно да се због ње измјешта Љетња школа
Next Article Стефан Лакушић: У ишчекивању шах-мата

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Томовић Шундић о сабраним дјелима свога оца: Идеја слободе кључ за разумијевање његове интелектуалне и моралне снаге

Разговарао: Мираш Мартиновић Слободан Томовић је маркантна стваралачка и интелектуална фигура, личност са посебном ауром која…

By Журнал

Дан науке обиљежен у знаку 300. годишњице рођења Адама Смита и представљања истраживања у настајању

Свјетски дан науке за мир и развој који се, одлуком UNESCO-а обиљежава у цијелом свијету…

By Журнал

Др Радослав Т. Станишић: Филм – „Кратак сусрет“

Пише: др Радослав Т. Станишић Композиције воза, густа бијела пара локомотиве, расвјета, контре-свијетла, дугачке сјенке…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Гледишта

Алхемија ДПС-а, никако да донесе „хемију“ камо-сјутрашима

By Журнал
ГледиштаПрепорука уредника

Милорад Дурутовић: Љубав од Краја ка Почетку

By Журнал
Гледишта

Александар Живковић: Зашто ме не занимају нови погледи у САНУ на Хитлеровог папу

By Журнал
Гледишта

Небојша Поповић: ЦГ – земља у којој су образовани сувишни

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?