Превод: Журнал
НАТО има дуг, близак и јавности релативно непознат однос са Израелом који је 2016. године резултирао оснивањем канцеларије Израела у главном седишту војне алијансе у Бриселу. Наглашавајући значај повезаности Израела са НАТО-ом, премијер Бењамин Нетањаху је приликом отварања канцеларије изјавио сљедеће: „Ово је важан корак који помаже безбједности Израела. То је даљи доказ статуса Израела и спремности многих организација да сарађују са нама у области безбједности.“ Позив НАТО-а Израелу да се смјести у главном седишту НАТО-а био је резултат притиска других чланица НАТО-а на Турску да укине свој вето на тњега. Позив је настао кроз нову политику партнерства НАТО-а почевши од 2014. године, али је Турска ставила вето на позив до 2016. године.
Преговори иза сцене између Турске и Израела 2015. године отопили су хладне односе који су били прекинути између 2010. након што су израелски командоси убили 10 турских активиста и ранили преко 50 учесника на Мави Мармара, турском броду који је кренуо за Газу као дио Флотиле слободе. Према документима НАТО-а, НАТО и Израел сарађују на подручју науке и технологије скоро 30 година, борбе против тероризма, заштити, борбе против оружја за масовно уништење, те мира и безбједности.
Да би ојачао морнаричку интероперабилност, НАТО је укључио Израел као партнера за своју операцију Морски чувар. Војно-медицинска академија Израела сада служи као „јединствена институција“ за заједницу НАТО-ових Центара за обуку и едукацију партнера. Израел није званично интегрисан у НАТО, али је дио Медитеранског дијалога, програма који спонзорише НАТО у сарадњи са седам земаља Медитерана.
Дугогодишња радна сарадња НАТО-а са Израелом резултирала је тиме да земље НАТО-а продају оружје Израелу, а друге земље купују оружје од велике израелске индустрије оружја. С изузетком Канаде, Холандије, Шпаније и Белгије, осталих 32 чланица НАТО-а настављају да продају/шаљу оружје Израелу док Израел спроводи геноцидне операције над Палестинцима у Гази. Због судског случаја, Данска може обуставити извоз дијелова за ловце Ф-35 у САД, јер САД продају те авионе Израелу.
Чак је и Летонија продавала оружје Израелу, док је Литванија куповала оружје од Израела. Грчка, Албанија, Словачка и многе друге земље НАТО-а куповале су војну опрему од Израела. Организација Action on Armed Violence има свеобухватну свјетску листу продаје и трансфера оружја Израелу.
„Лавендер“: машинска интелигенција која усмерава израелску бомбардерску кампању у Гази (3. дио)
Израел је највећи кумулативни прималац америчке стране помоћи од свог оснивања 1948. године, добивши око 310 милијарди долара у економској и војној помоћи. Од 7. октобра 2023. године, САД су донијеле закон који је обезбиједио најмање 12,5 милијарди долара војне помоћи Израелу, укључујући 3,8 милијарди долара из законодавства у марту 2024. и 8,7 милијарди долара из додатне апропријације у априлу 2024. Од 7. октобра, само два од више од стотину трансфера војне помоћи Израелу су наводно испунила праг конгресног прегледа од 250 милиона долара како би могли бити објављени, а будући да записи за друге трансфере оружја нису објављени, не можемо бити сигурни. Поред тога, израелска војска је добила убрзане испоруке оружја из стратешке залихе оружја која се обично користи за попуну залиха за америчке јединице на Блиском истоку. САД од 1980-их година одржавају огромна складишта за огромне количне оружја.
2016. године, САД и Израел потписују трећи 10-годишњи Меморандум о разумијевању који покрива период 2018-2028, обезбјеђујући 38 милијарди долара војне помоћи; 33 милијарде долара у грантовима за куповину војне опреме; и 5 милијарди долара за системе противракетне одбране. Израел је примио 69 одсто своје војне помоћи од САД у периоду 2019-2023, према подацима из марта које је издао Стокхолмски међународни институт за мировна истраживања (SIPRI). Израел је 98. по реду по броју становника у свијету, са популацијом од 9,4 милиона, што чини само 0,11 процената светске популације, и 154. по реду по величини територије. Упркос малој популацији и територији, студија SIPRI-а рангира Израел као 15. највећег увозника оружја на свету, примајући 2,1 проценат свих увоза, према глобално доступним подацима из периода 2019-2023. Израел је девети највећи извозник оружја на свету, одговоран за 2,4 процента извоза. Сви маневарски авиони Израелског ваздухопловства који бомбардују људе у Гази су америчке производње, са изузетком једног хеликоптера који је изградила француска компанија Airbus Helicopters. Израел је први међународни оператер америчког Ф-35 Joint Strike Fighter, технолошки најнапреднијег ловца икада направљеног, и примио је 36 од 75 Ф-35 до краја 2023. године, плаћајући их уз помоћ САД.
Њемачка је други највећи добављач оружја Израелу, обезбеђујући му око 30 одсто комплетног иностраног наоружања. У 2023., Њемачка је одобрила војну опрему и извоз оружја у Израел у вриједности од 353,70 милиона долара, што је десетоструко повећање у односу на 2022. годину, укључујући четири подморнице, све ово према подацима Њемачког министарства економије и подацима достављеним Међународном суду правде у случају Никарагве против Њемачке за саучесништво у геноциду у Гази. У априлу је Никарагва тврдила да је Њемачка прекршила Конвенцију УН-а о геноциду слањем војне опреме Израелу, тиме помажући и подстичући геноцид и кршећи међународно хуманитарно право у Гази.
Након што је Међународни суд правде позвао нације и грађане да учине више како би спријечили геноцид, МСП је одбио да изда хитне налоге за заустављање продаје оружја Њемачке Израелу. Као шамар стварности, након одбијања хитног захтева да се заустави извоз немачког оружја Израелу, председавајући судија Наваф Салам је имао смјелости да каже да суд „остаје дубоко забринут због катастрофалних животних услова Палестинаца у Појасу Газе, посебно с обзиром на дуготрајно и широко распрострањено ускраћивање хране и других основних потреба којима су изложени.“ Додао је, да суд „сматра посебно важним подсјетити све државе на њихове међународне обавезе у вези са трансфером оружја странама у оружаном сукобу, како би се избегла опасност да се такво оружје користи“ за кршење међународног права. Супротно мишљење у вези пресуде ICJ-а гласи да њемачка влада није била искрена по питању овог случаја:
„Наиме, од затварања усмених саслушања, Никарагва је пажњи суда препоручила информације њемачке владе у вези са извозним дозволама одобреним за Израел у 2024. години. Ово укључује оружје и другу војну опрему, очигледно не за тренинг или тестирање, како је Њемачка сугерисала у вези са одређеним ранијим дозволама. Дозволе одобрене у 2024. и односе се, између осталог, на муницију за митраљезе; погонске пуњаче; пловила која спадају у категорију ратних бродова (површинских или подводних), специјализовану морнаричку опрему, додатке, компоненте и друге површинске бродове; и, најзлокобније, предмет који спада у категорију хемијских агенаса, биолошких агенаса, иританта, радиоактивних супстанци, повезане опреме, компоненти и материјала. Такође је вредно напоменути да је Суд третирао „другу војну опрему“ као искључиво ненасмртоносну опрему. Ово је било поједностављење које је Суд ријешио на брзину, јер према њемачком закону, одређено смртоносно оружје може пасти у категорију ‘друге војне опреме’.“
Нагазна мина за Црну Гору – Резолуција о геноциду у Сребреници
Позивајући се на међународно право и текући геноцид у Гази, адвокати за људска права су у априлу затражили од берлинског Управног суда да суспендује одлуку њемачке владе да пошаље 3.000 противтенковског оружја Израелу, према информацијама Ројтерса. Захтјев за извозну дозволу од 10.000 комада муниције у Израел још није одобрен. САД, које обезбјеђују Израелу дупло више оружја него Њемачка, не признају надлежност ICJ-а.
Док су Сједињене државе у почетку прихватиле општу обавезну надлежност ICJ-а, повукле су сагласност 1985. године након што је ICJ издао неповољну јурисдикциону одлуку у случају који се односи на војну интервенцију САД у Никарагви. Након тога, надлежност ICJ-а над Сједињеним државама постала је условљена одредбама специфичних уговора – стварајући ограничену изложеност коју су Сједињене државе генерално настојале да избјегну, посебно у новијим годинама. У 2005. и 2018. години, Сједињене државе су одговориле на још једну серију неповољних одлука ICJ-а повлачењем из Опционог протокола за Бечку конвенцију о конзуларним односима (VCCR). Њемачка посланица Севим Дагделен говорила је у Вашингтону, D.C., 6. јула на симпозијуму „НЕ НАТО-у; ДА МИРУ“ и 7. јула на митингу за мир испред Бијеле куће.
У својим говорима, рекла је да је од 2019. до 2023. године 30 процената оружја у Израел увезено из Њемачке, али да је 2023. године проценат оружја посланог Израелу драстично порастао на 47 процената из Њемачке, док су САД обезбиједиле 53 процента. Дагделен је говорила о три мита у вези са НАТО-ом. Први мит: Да је НАТО одбрамбени савез који се придржава међународног права. Дагделен је рекла да „у посљедњих четврт вијека, НАТО водио ничим изазване, незаконите ратове агресије против Југославије и Либије; а Сједињене државе, лидер савеза, извршиле су инвазију и окупацију Ирака, у катастрофалној авантури – да наведемо само три позната примјера.“
Други мит: Да НАТО заступа демократију и владавину права. „Стварност је да НАТО никада није имао проблем да међу својим чланицама има војне диктатуре или фашистичке режиме. Португал, једна од оснивачких чланица НАТО-а, убио је хиљаде Африканаца у својим колонијалним ратовима и мучио стотине до смрти у концентрационим логорима. То никада није био проблем за овај колектив заједничких вредности, баш као што ни Ердоганова Турска, са својом подршком џихадистичким терористичким групама у Сирији, не представља посебан етички проблем за њу данас.“
Трећи мит: Да је НАТО заједница заједничких вриједности и да заступа људска права. „У стварности, ратови које су водиле Сједињене Државе и њени савезници у последњих 20 година сами су довели до масовног убиства четири и по милиона људи, према истраживачима са угледног Универзитета Браун. Логор за мучење и притварање у поморској бази Гвантанамо Беј и даље је у функцији. Новинар Џулијан Асанж је мучен скоро до смрти 14 година јер је објавио доказе о америчким ратним злочинима. Влада крајње деснице Бењамина Нетањахуа и даље добија америчку и европску подршку у виду испорука оружја за свој напад на Газу, што се не може веродостојно оправдати позивањем на право на самоодбрану.” Од 2013. до 2023. године, Италија је била трећи највећи продавац оружја Израелу, обезбиједивши 4,7 процената страног оружја, према SIPRI.
У 2023. , Британија је одобрила извозне лиценце за продају најмање 52,5 милиона долара војне опреме Израелу — углавном муниције, беспилотних летјелица, муниције за малокалибарско оружје и компоненти за авионе, хеликоптере и офанзивно оружје. Влада Уједињеног Краљевства не даје оружје директно Израелу, већ лиценцира компаније да продају компоненте опреме у америчке ланце снабдевања, као што су за авионе Ф-35. Најновија пошиљка ратне опреме Израелу из Француске била је електронска опрема за дронове од француске фирме Thales. Пошиљка је извршена 26. маја 2024. године.
Трговина оружјем Јужне Кореје са Израелом значајно је порасла, са продајом оружја у вриједности од 47 милиона долара Израелу у протеклих 10 година. Корпорација Хјундаи је продала опрему Израелу која се користи за рушење палестинских кућа. Пени Вонг, министарка иностраних послова Аустралије, рекла је да њена земља није испоручивала оружје од почетка конфликта у Гази, али подаци из Министарства иностраних послова и трговине (DFAT) показују да је само у фебруару 2024. године Аустралија директно извезла преко 1,5 милиона долара у „оружју и муницији“ Израелу. На саслушању у Сенату Аустралије, главни економиста DFAT-а признао је да је Аустралија извезла оружје и муницију у вриједности од 10 милиона долара Израелу у протеклих пет година. Од већих партнера НАТО-а, Јапан и Нови Зеланд су престали да продају оружје Израелу током периода геноцида. Док су чланице НАТО-а врло очигледно саучеснице у израелском геноциду у Гази, коначна изјава самита НАТО-а у Вашингтону није поменула смрт 38.000 Палестинаца, а рањавање преко 100.000 људи, уништење кућа, болница, школа, универзитета, вјерских објеката и објеката УН-а за 2,1 милион Палестинаца.
Умјесто тога, НАТО је укључио само кратку референцу за Блиски исток, називајући регион „јужним сусједом.“ Параграф о Блиском истоку закључује да ће генерални секретар НАТО-а именовати специјалног представника за јужну четврт, Хашемитско краљевство Јордан је пристало да има НАТО канцеларију за везу у Аману, НАТО-ICI регионални центар ће наставити са радом у Кувајту и „на основу захтјева ирачких власти, проширити обим наше подршке ирачким безбједносним институцијама и наставити наше ангажовање кроз НАТО мисију у Ираку (NMI).”
Ен Рајт је служила 29 година у америчкој војсци/резервама и пензионисана је као пуковник. Провела је 16 година као амерички дипломата и поднијела оставку у америчкој администрацији 2003. године у знак протеста против америчке инвазије Ирака. Једна је од ауторки књиге Voices of Conscience
Пише: Ен Рајт
Извор: WorldBeyondWar
