Cреда, 9 сеп 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Гледишта

Милорад Дурутовић: Фуснота о самоћи – космичко сироче

Журнал
Published: 8. септембар, 2026.
Share
Милорад Дурутовић, (Фото: Архива)
SHARE

Пише: Милорад Дурутовић

Било из револта, било из крајње озбиљности, један мој професор је својевремено тврдио да би Његоша требало оставити на миру бар сто педесет година — не читати га и не спомињати. И све ми се више чини да је био у праву. Његоша можда најбоље разумијевамо онда када престанемо да га објашњавамо и покушамо његова дјела читати таман у његошевској самоћи.

Милорад Дурутовић: Оно што преживи

Самоћа је темељ Његошевог свијета: присутна је у писмима, спјевовима, али и у самој историјској позицији у којој се нашао. Славно питање „А ја шта ћу, али са киме ћу?“ лебди над његовим стиховима као најкраћи аутопортрет, али нигдје та самоћа не досеже до самих човјекових почетака као у Лучи микрокозма, до оног мистичког „сиромаха“ који тражи изгубљени дом и правог оца. Његошев човјек ту израста као космичко сироче које живи у свијету, а зна да му свијет није коначни дом.

Иста се самоћа спушта и у историју, у лик владике Данила, којег прецизно дефинише једна једина дидаскалија: „Међу свима као да је сам.“ Данило је окружен племенима и гласовима, а ипак стоји издвојен пред одлуком коју други не могу да понесу. Распет између суровог права силе и дужности да се тирјанству стане ногом за врат, он се осамљује не да би разбистрио мисли, него да би сачувао срце у свијету који је потамнио.

Можда је управо у њему, као у пјесниковом алтер егу, оцртана она „трагична двогубост“ о којој је Андрић писао. Можда је у њему и она дубока лична језа коју је Исидора Секулић препознала у пјеснику што дјелује као најсамљи човјек рођен још од праоца Адама. Онај исти отшелник и самотњак који је могао да види вјекове испред себе — и који је, можда баш зато, у једном писму завапио: „да ми је да оставим све и одем на острво нечесово“.

Милорад Дурутовић: Плажне инверзије

Извор: РТНК

TAGGED:КултураЊегошРТНКСамоћафилозофија
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Када клима испразни тањир
Next Article Митрополит Јоаникије у посјети Албанији и Грчкој

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Вакцинисани и невакцинисани у потрази за истином

Одавно смо подлегли сујевјерју научности као нечег апсолутно истинитог. И медицина се маскирала у науку…

By Журнал

Београд домаћин меморијалног турнира у част оца српског ватерпола

Меморијални турнир Влахо Бато Орлић, у част човеку који се сматра оцем српског ватерпола, одржаће…

By Журнал

Остани ђубре до краја

„Током великосрпске агресије на Хрватску овдје је био логор, такозвани Истражни центар Лора 1991‒1997 за…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Гледишта

Петровдански сабор и литија на Цетињу

By Журнал
ГледиштаПрепорука уредника

Вук Бачановић: Пропаст као мјера идентитета

By Vuk_Bacanovic
Гледишта

Тероризам и сијање међунационалне мржње у Никшићу

By Журнал
Гледишта

Данас је порнографија свуда око нас

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?