Уторак, 11 авг 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Гледишта

„Милатовић да уврсти у иницијативу и жртве револуционарног терора“

Журнал
Published: 26. март, 2025.
1
Share
Фото: Епархија будимљанско-никшићка
SHARE

Епископ будимљанско-никшићки Методије упутио је отворено писмо предсједнику Црне Горе Јакову Милатовићу у ком се тражи да прошити иницијативу о рехабилитацији и обештећењу голооточких затвореника тако да обухвати правну рехабилитацију жртава револуционарног терора који је предводила Комунистичка партија Југославије.

Он је поручио Милатовићу да Епархија будимљанско-никшићка подржава иницијативу о рехабилитацији голооточких затвореника, али сматрају да нема апсолутно нити једног увјерљивог моралног и правног аргумента да се по било ком основу врши дискриминација, како је рекао, недужних жртава револуционарног терора.

“Наиме, позната је и неспорна чињеница да су од стране револуционарног покрета, који је предводила Комунистичка партија Југославије, у периоду током и непосредно након Другог свјетског рата, на територији Црне Горе извршени масовни злочини над наводним идеолошким противницима тог покрета. Етикетирајући своје жртве најчешће као „народне непријатеље“ и „домаће издајнике“, без оптужбе и суда стријељано је и погубљено на стотине и хиљаде наших сународника. Небројена свједочанства нам говоре да су се међу жртвама налазила и д‌јеца, жене и старци, чија је једина кривица била што су најближи сродници идеолошки прокажених лица”, наводи се у писму епископа Методија.

Он истиче да оно што такве злочине чини нарочито тешким је околност да се посмртни остаци погубљених, до данашњег дана налазе у масовним гробницама.

Миодраг Петровић Чкаља: Две деценије од одласка глумачке легенде и симбола домаће комедије

“Неидентификовани, без права на хришћански погреб и постхумно обиљежје, ови наши сународници су осуђени на грађанску смрт и после безсудне физичке кончине. Свака таква масовна гробница је тешка и неизбрисива мрља на савјести читавог друштва и јавна оптужба против институција државе која тврди да стреми владавини права и демократским вриједностима. На самој територији Епархије будимљанско никшићке, налази се најмање неколико таквих стратишта, о чему смо својевремено обавијестили и надлежне правосудне институције”, казао је он.

Нагласио је да према њиховим сазнањима, међу пострадалима који безгробно почивају у јамама (Котор јама, Бока јама и друга стратишта) су и клирици Српске православне цркве.

“Због чега имамо не само право него и обавезу да у свакој прилици тражимо да се посмртни остаци свих жртава грађанског рата, који се налазе у масовним гробницама, без даљег одлагања ексхумирају и достојно човјека, сахране. То је најмање што се у оваквом случају може и мора захтијевати”, поручио је Методије.

Божићна донација за адаптацију Дјечијег диспанзера у Никшићу

Подсјећају на међународне обавезе наше државе у погледу жртава ратних злочина, политичких прогона, нехуманог и нечовјечног поступања и истиучу да је Словенија свијетли и практични примјер како се такве обавезе савјесно испуњавају.

“Вјерујемо да су Вам добро познате бројне декларације и резолуције европских институција које их експлицитно наглашавају. Но, прије свега и независно од тога, постоји неупитна морална обавеза сваког грађанина да се стара и ради на томе како би се ова дубока рана братоубилаштва у нашем бићу напокон исцијелила свебратским опроштајем и помирењем. Стога се надамо да ћете наше обраћање примити и разумјети у духу јеванђељске поруке: Блажени миротворци јер ће се синови Божији назвати“, наводи се у писму.

Извор: РТЦГ

TAGGED:Епископ будимљанско-никшићки Методијеепископ Методијејаков милатовићРТЦГЦрна Гора
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Дејвид Прајс: Најновије објављивање JFK докумената: Брзи водич за збуњене
Next Article Момчило Б. Ђорђевић: Осетљивост на лепоту

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Цртица о културним идентитетима (сликарство и пјесништво)

Пошто се и сликари и пјесници остварују уз помоћ друштва и имају константну потребу да…

By Журнал

Апел против насиља над српским језиком и ћириличним писмом

Пише: Проф. др Јелица Стојановић Поштовани, као што смо већ неколико пута наглашавали најзначајнији културни…

By Журнал

Бизарни инцидент који је светску јавност „попео“ на врх Тибета

Један бизарни инцидент са захтевом за „сисање језика“, који је моментално постао виралан, учинио је…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Гледишта

Елис Бекташ: Одузимање слободе као враћање наде

By Журнал
ГледиштаПрепорука уредника

Ранкова или Лубардина шара ?

By Журнал
Гледишта

ВАР СОБА: Тако близак, Далеки исток

By Журнал
Гледишта

ВАР СОБА: Звезда са европском патином

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?