Piše: Mijat Kostić
Poljska je danas najdinamičnija sila u Evropi, koja zahvaljujući ekonomskom rastu i jačanju vojnih kapaciteta pretenduje da postane ključni odbrambeni faktor u okviru EU. Samim svojim položajem na istočnoj granici EU i NATO-a, Poljska geografski ima značajnu ulogu u kolektivnoj odbrani, posebno u momentu većih tenzija sa Rusijom. Ono što Poljsku izdvaja od većine drugih evropskih zemalja jeste njena posvećenost modernizaciji vojske i velike investicije u sektoru namenske industrije još od momenta ulaska u NATO 1999. godine. Dugoročna strategija nacionalne odbrane zasniva se na težnji da Poljska postane centralni stub NATO-a u Evropi naspram uticaja Rusije. Jačenjem svojih vojnih kapaciteta, Poljska sve više dokazuje da evropska bezbednost ne mora da zavisi isključivo od direktnog američkog vojnog prisustva.
U avgustu ove godine je poljski premijer Donald Tusk najavio rekordno povećanje obrambenog budžeta za 2025. godinu na predviđenih 43,6 milijardi evra, što čini 4,7% BDP-a. Po procentu BDP-a opredeljenog za odbranu, Poljska će biti na prvom mestu u evropskom delu NATO-a. Ova ulaganja uključuju nabavku raznolike vojne opreme, a gradnjom prve nuklearne elektrane u Poljskoj država teži da poveća svoju energetsku bezbednost i diversifikuje se od Rusije. Sposobnost za samostalnu odbranu je pogotovo značajna nakon pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD, ako se uzme u obzir činjenica da je Tramp i prethodno pozivao evropske partnere da povećaju ulaganje u vojnu industriju i pretio izlaskom iz NATO alijanse ako to ne bude slučaj. Tokom svoje posete Varšavi 16. novembra 2024. godine, generalni sekretar NATO-a, Mark Rute, je izjavio da “Tramp ima pravo” i da evropske zemlje moraju da izdvoje za kolektivnu odbranu više od trenutnih 2% BDP-a. Veliki simbolički značaj ima i činjenica da je Rute to izjavio upravo tokom posete Poljskoj koja može poslužiti kao role model za ostale evropske zemlje.
Poljska je još 2013. godine preduzela korake ka centralizaciji svoje odbrambene industrije formiranjem jedinstvene holding kompanije pod nazivom Polska Grupa Zbrojeniowa (PGZ). Ovaj državni konglomerat okuplja više od 60 kompanija koje se bave proizvodnjom i razvojem vojne opreme, od lakog naoružanja do naprednih artiljerijskih i vazduhoplovnih tehnologija. Na taj način, Poljska nastoji da ojača domaće proizvodne kapacitete, smanji zavisnost od stranih dobavljača i podstakne inovacije unutar zemlje. Takođe, centralizovana PGZ omogućava efikasnije donošenje odluka, centralizovano finansiranje i jedinstveno strateško planiranje u odbrambenom sektoru Poljske, osiguravajući koherentnost u ispunjavanju nacionalnih ciljeva i obaveza prema Severnoatlanskoj alijansi.
Endrju Koribko: Poljska na pragu najgore političke krize od 80-ih
Nabavke za vojsku – tenkovi, avioni, HIMARS…
Poslednjih nekoliko godina, Poljska je uložila ogromna sredstva u modernizaciju i proširenje svog arsenala, što uključuje nabavku više od 1.300 tenkova M1 Abrams i K2 Panther, 1.400 borbenih vozila pešadije, gotovo 700 samohodnih haubica, kao i stotine drugih komada vojne opreme kao što su raketni HIMARS sistemi, helikopteri Apači, borbeni avioni F-35, pa čak i Patriot raketne baterije. Sve ove akvizicije, pored toga što značajno podižu kapacitet poljskih oružanih snaga, pokazuju i odlučnost zemlje da sama doprinese regionalnoj bezbednosti i stabilnosti. Sa ciljem da do 2035. poveća broj svojih vojnih efektiva na 300.000 ljudi, Poljska time teži da postane treća najveća vojna sila unutar NATO-a, odmah iza SAD i Turske, što bi joj omogućilo da ima ključnu ulogu u kolektivnoj odbrani Zapada.
Pored vojnih kapaciteta, ekonomski rast Poljske čini je privlačnom destinacijom za investicije. Ukoliko bi sadašnje stope rasta opstale, predviđa se da bi do 2030. Poljska prestigla Veliku Britaniju po bruto domaćem proizvodu po glavi stanovnika u paritetu kupovne moći. U ovoj tranziciji, ključnu ulogu imaju i američke tehnološke kompanije poput Gugla, Amazona i Intela koje su uložile značajna sredstva u Poljsku zbog njenog povoljnog poslovnog okruženja i kvalifikovane radne snage. Takva brzorastuća ekonomija daje stabilnu osnovu za dalja ulaganja u vojsku i postepeno jačanje poljskih odbrambenih kapaciteta.
U isto vreme, Poljska se strateški oslanja na partnerstva sa NATO članicama i zemljama EU, što je najvidljivije kroz njenu ulogu u inicijativama kao što su Tri mora i Višegradska grupa. U okviru ovih inicijativa, Poljska radi na uspostavljanju infrastrukture koja povezuje sever i jug Evrope, čime ne samo da jača ekonomsku, već i vojnu otpornost regiona na potencijalne pretnje. Ova partnerstva su od velikog geopolitičkog značaja jer omogućavaju zemljama regiona da sarađuju kroz razmenu resursa, zajedničke vojne vežbe i usklađivanje politika odbrane. Na taj način Poljska pokazuje da su evropske članice sposobne za kolektivnu odbranu i za suprotstavljanje pretnjama bez stoprocentnog oslanjanja na SAD.
Balansiranje sa Briselom i centralni stub evropske odbrane
Trebalo bi istaći i da zahvaljujući tome što je centralni stub evropske odbrane, Poljska uživa privilegiju balansiranja političkih interesa sa EU. Odnosi sa Briselom često su bili podložni tenzijama, posebno u vezi sa reformama pravosuđa i pitanjima građanskih prava, pogotovo za vreme mandata prethodne vlasti Stranke prava i pravde u periodu između 2017. i 2023. godine. Na primer, EU je kritikovala Poljsku zbog reformi pravosuđa koje su smatrane ugrožavanjem nezavisnosti sudstva, što je dovelo do sukoba s Briselom i pretnji sankcijama. Takođe, Poljska se sukobila s EU oko pitanja imigracione politike i prihvatanjem izbeglica, jer su pripadnici vladajuće stranke izražavali otpor prema zajedničkim evropskim rešenjima. Uprkos ovim nesuglasicama, Poljska ostaje ključan deo EU i nastavlja da širi svoj politički i ekonomski uticaj u regionu. Upravo njena posvećenost zajedničkoj odbrani i lojalnost NATO savezu stavlja je u poziciju da joj se “gleda kroz prste” i da uspešno balansira između različitih interesa u okviru Unije.
U budućnosti, ostaje da se vidi kako će se Poljska nositi sa finansijskim izazovima koje nosi ovakav tempo ulaganja u odbranu. Posvećenost zajedničkoj odbranu svedoči o njenoj viziji za stabilnu i sigurnu Evropu, sposobnu da se nosi sa izazovima globalne politike. Ukoliko uspe da zadrži ovaj kurs, može postati sila koja ne samo da doprinosi sveokupnoj moći NATO-a, već i otpornosti same Evrope od drugih globalnih sila i njihovih uticaja. Kako se sukob u Ukrajini produžava, a poverenje u SAD kao sigurnog zaštitnika pod Trampovom administracijom opada, mnoge evropske zemlje verovatno će slediti primer Poljske, ulažući više u sopstvene odbrambene kapacitete kako bi smanjile zavisnost od eksterne vojne podrške. Na taj način Poljska postavlja temelje za novu paradigmu evropske bezbednosti, u kojoj se zemlje kontinenta oslanjaju na sopstvene resurse i saradnju, gradeći autonomniji i otporniji sistem kolektivne odbrane po prvi put posle tri decenije.
Izvor: NIN
