Piše: Marko Lovrić
Predsednik Argentine Havijer Milej, poznat i po metaforičnom i po doslovnom vitlanju motornom testerom koja treba da iseče nepotrebne državne troškove, preživeo je testeru koja je pretila njegovom sopstvenom vratu. Na parlamentarnim izborima održanim u nedelju, borilo se za otprilike polovinu mesta u donjem i trećinu mesta u gornjem domu, a iz te kompleksne bitke kao pobednica je izašla predsednikova koalicija, predvođena njegovom partijom Sloboda napreduje (LLA).
Ako se uračunaju i ona parlamentarna sedala o kojima glasači tom prilikom nisu odlučivali, sastav argentinske skupštine još je problem za Mileja, rivali „peronisti“ su tamo i dalje jači, ali pobeda je možda iznenadila i samog predsednika. Na izbore je poneo teret optužbi da je njegova sestra upletena u korupciju, da je promovisao kriptovalutu koja je kolabirala i činjenicu da je njegov važan kandidat morao da se povuče nakon što je priznao da je primio 200.000 dolara od poslovnjaka koga Sjedinjene Američke Države optužuju za krijumčarenje droge.
Mala pomoć velikog prijatelja
„Milej završava izbore jači nego što je bio i ima novu priliku. Ostaje da se vidi hoće li to iskoristiti pregovarajući sa umerenim guvernerima ili će nastaviti da vlada bez saveznika“, rekao je za Gardijan Migel de Luka, politikolog sa Univerziteta u Buenos Ajresu.
Predsednik je na izbore poneo i teret testerisanja najnesrećnijih Argentinaca, ali to mu je zapravo pomoglo. Administracija Donalda Trampa je pred izbore obećala argentinskoj centralnoj banci spasonosni paket vredan dvadeset milijardi dolara u razmeni valute (to jest stabilnog dolara za nestabilni pezos) i još dvadeset milijardi „podrške“. Uslov je naravno bio – po rečima samog Trampa – da ne pobede nikakvi „socijalisti ili komunisti“. Nisu pobedili, i Tramp je u ponedeljak mogao da kaže da je Mileju mnogo pomogao.
Vojin Grubač: Gimnazija kao centar ispraznih retoričkih pražnjenja
„Dao sam mu podršku, veoma jaku podršku. Podržavamo mnoge zemlje Južne Amerike. Mnogo se fokusiramo na nju“, rekao je glavni stanar Bele kuće.
Interesovanje SAD istorijski nije dobra vest za generacije Južnoamerikanaca, pa se i ekonomista Hulio Gambina u razgovoru za njujorški Jakobinac pitao kojom će zemljom, vodom ili mineralima Argentina da plati blagonaklonost Vašingtona. No SAD nisu jedina sila voljna da interveniše u korist Mileja. Međunarodni monetarni fond (MMF) u aprilu je Buenos Ajresu takođe odobrio pozajmicu od dvadeset milijardi dolara. Argentina sada MMF-u duguje više od šezdeset milijardi, i učvrstila je status najvećeg dužnika te organizacije – četvorostruko zaduženijeg od ratom rasturene Ukrajine.
Udarci po građanima
Pozajmice MMF-a takođe idu uz dobro poznate uslove, kao i Trampove, i Milejev učinak na tom planu može se predstaviti dvojako. Ako pitate nekoga iz MMF-a, predsednik Argentine uspeo je da sreže inflaciju, da ekonomiju učini aktivnijom, da budžetski deficit pretvori u suficit. Ako pak pitate običnog Argentinca, izgubljeno je 250.000 radnih mesta, 100.000 ljudi sa invaliditetom više ne prima pomoć, prosečna mesečna penzija je 280 dolara, ispod granice siromaštva, a infrastruktura, zdravstvo i obrazovanje pretrpeli su uobičajene udarce maljem. Ili pendrekom, budući da represija na protestima – uključujući tu i penzionerske – raste i bolje od ekonomske aktivnosti.
Izlazak na izbore je u Argentini obavezan, no svejedno se na to odlučilo svega 68 odsto građana, to jest najmanje još od obnove demokratije 1983. Da zaključimo očekivanim crnim humorom, možda će Argentince sledeći put na glasačka mesta goniti i testerama.
Izvor: Radar
