Пише: Марко Ловрић
Председник Аргентине Хавијер Милеј, познат и по метафоричном и по дословном витлању моторном тестером која треба да исече непотребне државне трошкове, преживео је тестеру која је претила његовом сопственом врату. На парламентарним изборима одржаним у недељу, борило се за отприлике половину места у доњем и трећину места у горњем дому, а из те комплексне битке као победница је изашла председникова коалиција, предвођена његовом партијом Слобода напредује (LLA).
Ако се урачунају и она парламентарна седала о којима гласачи том приликом нису одлучивали, састав аргентинске скупштине још је проблем за Милеја, ривали „перонисти“ су тамо и даље јачи, али победа је можда изненадила и самог председника. На изборе је понео терет оптужби да је његова сестра уплетена у корупцију, да је промовисао криптовалуту која је колабирала и чињеницу да је његов важан кандидат морао да се повуче након што је признао да је примио 200.000 долара од пословњака кога Сједињене Америчке Државе оптужују за кријумчарење дроге.
Мала помоћ великог пријатеља
„Милеј завршава изборе јачи него што је био и има нову прилику. Остаје да се види хоће ли то искористити преговарајући са умереним гувернерима или ће наставити да влада без савезника“, рекао је за Гардијан Мигел де Лука, политиколог са Универзитета у Буенос Ајресу.
Председник је на изборе понео и терет тестерисања најнесрећнијих Аргентинаца, али то му је заправо помогло. Администрација Доналда Трампа је пред изборе обећала аргентинској централној банци спасоносни пакет вредан двадесет милијарди долара у размени валуте (то јест стабилног долара за нестабилни пезос) и још двадесет милијарди „подршке“. Услов је наравно био – по речима самог Трампа – да не победе никакви „социјалисти или комунисти“. Нису победили, и Трамп је у понедељак могао да каже да је Милеју много помогао.
Војин Грубач: Гимназија као центар испразних реторичких пражњења
„Дао сам му подршку, веома јаку подршку. Подржавамо многе земље Јужне Америке. Много се фокусирамо на њу“, рекао је главни станар Беле куће.
Интересовање САД историјски није добра вест за генерације Јужноамериканаца, па се и економиста Хулио Гамбина у разговору за њујоршки Јакобинац питао којом ће земљом, водом или минералима Аргентина да плати благонаклоност Вашингтона. Но САД нису једина сила вољна да интервенише у корист Милеја. Међународни монетарни фонд (ММФ) у априлу је Буенос Ајресу такође одобрио позајмицу од двадесет милијарди долара. Аргентина сада ММФ-у дугује више од шездесет милијарди, и учврстила је статус највећег дужника те организације – четвороструко задуженијег од ратом растурене Украјине.
Ударци по грађанима
Позајмице ММФ-а такође иду уз добро познате услове, као и Трампове, и Милејев учинак на том плану може се представити двојако. Ако питате некога из ММФ-а, председник Аргентине успео је да среже инфлацију, да економију учини активнијом, да буџетски дефицит претвори у суфицит. Ако пак питате обичног Аргентинца, изгубљено је 250.000 радних места, 100.000 људи са инвалидитетом више не прима помоћ, просечна месечна пензија је 280 долара, испод границе сиромаштва, а инфраструктура, здравство и образовање претрпели су уобичајене ударце маљем. Или пендреком, будући да репресија на протестима – укључујући ту и пензионерске – расте и боље од економске активности.
Излазак на изборе је у Аргентини обавезан, но свеједно се на то одлучило свега 68 одсто грађана, то јест најмање још од обнове демократије 1983. Да закључимо очекиваним црним хумором, можда ће Аргентинце следећи пут на гласачка места гонити и тестерама.
Извор: Радар
