Пише: Вук Јеремић
Док већи део света чека исход председничких избора у Америци, а кандидати за нове европске комесаре још чекају потврду мандата, изасланик немачког Бундестага за Западни Балкан Мануел Зарацин није седео скрштених руку. Комбинацијом нимало дискретних претњи и далеко дискретнијих преговора, Зарацин је испословао укидање забране увоза српске робе на Косово.
Вест су најпре пустили поједини приштински медији, али их је брзо потврдио и сам председник Владе Косова Аљбин Курти.
„Министар унутрашњих послова је јутрос писао директору царине да на једном од граничних прелаза са Републиком Србијом, Република Косово мења меру безбедности са ограничења на појачану контролу до доласка скенера. У тренутку када скенери стигну биће постављени на свим граничним прелазима, али док скенери не стигну, отворићемо гранични пункт који ће имати појачану контролу“, казао је Курти.
Куртијева одлука да попусти и укине меру коју је увео у јуну прошле године, уследила је тачно недељу дана пре самита на којем ће се обележити десетогодишњица Берлинског процеса. Овај процес, идејно дело бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел, замишљен је као тренажни полигон за евроинтеграције са фокусом на стварању јединственог тржишта у региону Западног Балкана. Ипак, Куртијева одлука да забрани српску робу доводила је цео концепт у питање. Истрајност, неко би рекао тврдоглавост, косовског премијера на овој мери тањила је стрпљење Немаца, па је недавно Зарацин изјавио и да би Централноевропски уговор о слободној трговини (ЦЕФТА), правни темељ Бриселског процеса, могао да функционише и без Косова. Ипак, у последњем тренутку постигнут је компромис.
Компромис са задршком
Компромис подразумева да ће Косово омогућити увоз робе из Србије, али само преко Мердара, прелаза на административној линији који повезује Србију и централно Косово. Наводни разлог за то је што само на том прелазу постоје скенери који могу да контролишу шта се налази у камионима са робом. Када буду прибављени скенери и за друге прелазе, роба ће моћи да иде и преко прелаза Јариње и Брњак који се налазе на северу Косова. С друге стране, Косово је обезбедило да убудуће директно буде заступљено, те да неће као до сада УНМИК да посредује између Косова и осталих потписница ЦЕФТА споразума.
Реакција српског руководства на овакав аранжман је био умерено оптимистичан, са јаким наслагама скепсе.
Јављајући се из Хамбурга, председник Србије Александар Вучић изјавио је да од приштинских власти очекује да, и поред повлачења одлуке о забрани увоза српских производа преко прелаза Мердаре, „дају све од себе“ да заправо онемогуће слободан проток робе и услуга.
„То је важно за српску привреду, али да ли ће они дати све од себе да то зауставе – да. Курти ће сад да измисли скенере, па ће их чекати 22 месеца и стално ће тако нешто да измишља. Он зна да када се ствари догађају по правилима, уз поштовање основних слобода које подржавају ЕУ и цивилизовани свет, онда Србија као доминантна економија на Западном Балкану може да остварује своје интересе“, рекао је Вучић додајући да нема поверење у жељу Приштине да спроведе Бриселски „или било који други споразум“.
Премијер Србије Милош Вучевић одлучио је да се фокусира на позитивно, истичући да је најважније то што ће Срби на Косову моћи да имају уредно снабдевање храном, намирницама и лековима.
„Ми смо увек спремни за договоре и не мислимо да су компромиси лоша страна, посебно ако ће то створити боље услове за живот Срба“, рекао је Вучевић.
ЕУ обуставља све исплате из ИПАРД-а Албанији због неправилности приликом трошења средстава
Када сагледа целокупан аранжман, Јована Радосављевић, извршна директорка Нове друштвене иницијативе из Косовске Митровице, за НИН истиче да отварање једног прелаза за робу из Србије не види као уступак Косова, већ више као вешт преговарачки маневар Аљбина Куртија.
„Он је овим заправо добио више од онога што је била почетна позиција. До овога се и дошло због одлуке Владе у Приштини да учини нешто што није у духу слободне трговине и споразума ЦЕФТА. И уместо да се изврши притисак на Косово да укине ту одлуку, они су испреговарали да делимично укину меру, а да заузврат добију пуноправно чланство у ЦЕФТА“, наводи Радосављевић.
Слично размишља и Рада Трајковић, председница Европског покрета Срба са КиМ, напомињући да је уступак Косова „још један вид јавне дискриминације Срба са севера“.
„Притом, та дискриминација се одвија пред очима међународне заједнице која гледа иживљавање једне партијске структуре над српским народом. Овај потез треба да послужи Куртијевим бирачима којима се поручује да роба може да се увози за потребе албанског становништва, али да она неће пролазити кроз север Косова“, истиче Трајковић.
Приштина је рампу на српску робу спустила у јуну прошле године, а званично образложење је било да је то безбедносна мера. Ипак, забрана увоза робе, мере која је већ једном била коришћена па под притиском Запада и укинута, уведена је свега пар дана након што је Србија у близини административног прелаза ухапсила три косовска полицајца.
Полицајци су убрзо пуштени, али је забрана остала на снази. Био је то почетак серије једностраних потеза Приштине који су укључивали забрану српских таблица, забрану коришћења динара, затварање пошта, банака и других административних институција. Заједнички именитељ свих ових Куртијевих мера било је значајно погоршавање квалитета живота грађана српске националности на северу Косова.
Штета већ начињена
Због свега што је уследило, Јована Радосављевић наводи више разлога због којих мисли да ће ефекат поновног отварања капија за српску робу бити упитан.
„Мера забране је била на снази скоро годину и по дана, а у међувремену је повучен и читав низ других мера који је живот грађана у институционалном смислу изместио са севера Косова у Србију. Они више свој новац не примају на Косову, па када оду у Србију по паре, тамо и обаве куповину. То је постао начин живота, и биће потребно време да се ствари врате у нормалу. У међувремену је велики број малих трговина затворен или се налази пред затварањем, а под политичким утицајем су отворени велики трговински ланци и ресторани брзе хране. У том смислу је штета већ начињена“, каже Радосављевић.
Она додаје још један битан разлог због којег ће уступак Косова имати ограничен утицај.
„Није само питање на колико прелаза улази роба, већ и где улази. Свесно је одабран прелаз Мердаре који заобилази север Косова, јер је сав приход од пореза на промет робе која је улазила на север, одлазила у Фонд за обнову севера Косова. Оваквим аранжманом, фонд неће убирати никакве приходе, док год се за промет робе не отворе Јариње и Брњак“, наводи Радосављевић.
Похвале и прогнозе
Скептицизам Срба са Косова, међутим, не деле и у међународној заједници. Амбасада САД је поздравила одлуку косовске владе, наглашавајући да се ради о „кораку у добром правцу“. Дан након што је објављена одлука, европски посредник у дијалогу Мирослав Лајчак је најавио да ради на припреми новог састанка у Бриселу, који ће се одржати наредних недеља. Лајчаков оптимизам да би овај састанак могао да прође боље него неки претходни можда је утемељен и у састанцима које је прошле недеље обавио у Њујорку, где је са америчким дипломатама Џејмсом О`Брајеном и Александром Касанофом најпре имао „стратешке дискусије“ о Косову , а потом су сви заједно отишли на разговор са Куртијем. Стога је кључно питање, може ли се очекивати да ће Куртијев „корак у правом смеру“ да буде настављен у истом правцу.
Рада Трајковић није оптимистична. Ипак, како истиче, не очекује ни да ће се обистинити црне слутње да би Куртијева администрација могла и да „крене“ на здравствене и образовне институције на северу, једине које нису под директном контролом Приштине.
„Курти мисли да је он завршио посао тиме што је истерао поште, банке, платни промет и све остало са друге стране административне линије. Тиме што је истерао све људе са својих радних места, није их нужно лишио прихода јер држава Србија наставља да им даје неке приходе. Али Курти је те људе лишио смисла и тога да сваки дан одлазе на посао и обављају радне задатке. Сви његови потези су људима дали осећај привремености. Међутим, сумњам да ће смети да иде на преузимање образовног и здравственог система јер су Американци и у ранијем периоду имали разумевања за те области. А уколико би до преузимања дошло, то би била катастрофа. Митровица би се испразнила од живота, ово би остао град авети и сукоба“, истиче Трајковић додајући да српско питање може да се реши само уз снажан међународни притисак.
Оно што процесу нормализације не иде у прилог је чињеница да Косову почетком следеће године следе парламентарни избори, али и то да су истраживања јавног мњења показала да је популарност Куртијевог Самоопредељења расла паралелно са рестриктивним мерама на северу, као и хапшењем грађана српске националности.
Маринко М. Вучинић: Косово и Метохија – као наш највећи историјски изазов
Амортизовање штете
Према мишљењу Јоване Радосављевић, повратак српске робе неће превише политички коштати Куртија.
„Да је он сматрао да може да га кошта, до ове одлуке не би ни дошло. Верујем да ће они успети да овај потез продају јавности на Косову као озбиљан успех за Косово с обзиром на то да ће постати равноправна чланица ЦЕФТА, као и све друге земље Западног Балкана. У томе ће им помоћи и ранија аргументација Приштине која је робу забранила под изговором да то није економска, већ безбедносна мера. Сада ће и даље моћи да се ослоне на тај аргумент, тврдећи да роба иде само преко Мердара, где постоји начин да се контролише шта улази“, наглашава Радосављевић.
Засад Куртијев уступак је мало попустио притисак над Србима на северу, а и обезбедио да творци Берлинског процеса могу да наставе да тврде како дају свој допринос помирењу у региону. Да ли ће се у скоријем периоду омогућити повратак робе преко свих прелаза, као и да ли ће то бити стварни замах нормализацији, рано је рећи. Лајчак на објављеним фотографијама из Њујорка делује оптимистично, али то ништа не мора да значи. Тим пре што ће о кључним правцима разрешења косовске кризе, како сада ствари стоје, у новембру одлучивати амерички бирачи.
Извор: НИН
