Piše: Redakcija
Juče donijeti vladin Plan fiskalne stabilnosti do 2027. godine predstavlja manifest ekonomske politike kakva je rijetko vođena u Crnoj Gori. Naime, čini se, da se i pored predviđenog umjerenog budžetskog deficita ( u granicama tzv. mastrihtskih kriterijuma), konačno stiglo do uravnoteženog budžeta, koji građanima obezbjeđuje uredno primanje plata i penzija, a vladu obavezuje da se zadužuje samo za kapitalna ulaganja.
A, kapitalna ulaganja u crnogorsko „infrastrukturno siromaštvo“, kako je ovu pojavu dobro nazvao današnji „Monitor“, jeste ključ i smisao čitavog programa evropskog pridruživanja Crne Gore. Često se, i prečesto, u javnosti mistifikuju evropske integracije. One su čak postale magični predmet zaklinjanja entuzijastičnih politikanata. Nema, međutim, ničeg magičnog u tome da imate dobar put, vodovod i kanalizaciju, deponije i javne službe. To mora da vam bude prioritet ekonomske i ukupne politike i raduje što se sada dobro startovalo.
Bečki institut: U regionu Crna Gora će imati najveći ekonomski rast, a Srbija najmanji
No, teškoće koje su pred vladom još su brojnije. Konačno se izašlo sa predlozima, još nerazrađenim, socijalne politike na državnom nivou i reforme i racionalizacije javne uprave. Ova pitanja, nužno je napomenuti, duboko su povezana sa osjećajem prisustva pravde i moralnosti u društvu. Javnost je na ta pitanja s pravom koncentrisana i očekuje da u ovim domenima bude što manje improvizacije.
Dobar, uravnotežen budžet, reklo bi se, mir u kući. Samo danas nije dovoljno imati kvalitetan ekonomski program već ga valja i dobro medijski prikazati. Vlada u tom polju još djeluje nesigurno, u svakom slučaju nedovoljno ofanzivno. Tako da javnost, čini se, nije dovoljno upoznata sa dubinom reformi koje su najavljene i sa sasvim dostižnim ciljevima ekonomske politike u procesu pridruživanja EU. Neke vlade su u takvim okolnostima angažovale tzv. spin-doktore. Crnoj Gori bi i stari dobri društveni dijalog bio dovoljan.
