Пише: Лука Радоњић
Текст је објављен на друштвеној мрежи фејсбук 2. априла 2026. год
Опет расте интересовање у Црној Гори за дешавања у Србији. За нови талас занимања заслуге иду реплици коју је студенткиња упутила репортерки Информера. Неки су одушевљени, а неки згрожени, такорећи не могу себи да дођу од шока који је услиједио због вулгарног ритерна. Стварно да се човјек запита куда иде овај (српски) свијет? Него, ако сте одморили од стреса који вам је приредила госпођица која добро барата ријечима, да наставимо дијалог.
Неколицина добрих људи није очекивала да ћемо ми неки показати афинитет према том жанру. Читају ме, кажу, годинама, како то сад да се псовке афирмишу? Е па очекивања су узајамна. Нисам ни ја, а ни многи од нас, очекивали да ће више да вас узнемири једна вулгарна ријеч у „лајву“ него палица на леђима оне госпође испред Ректората, чизма на врату момка који савладан лежи на београдском тротоару, а посебно шамар дјевојци чије су руке представљале ваљда огромну пријетњу за кордон. А све то десило се на истом догађају на којем је дотична студенткиња једном репликом, не песницом, нокаутирала медијског франкенштајна.
Анализа медијских наратива у сусрет могућим изборима у Србији (први дио)
О спирали насиља над нашим сународницима у Србији током великог броја протеста и окупљања у процесу „догађања народа“ који је покренуо студентски протест, а која је обиљежила прошлу 2025. годину, да и не говоримо. О томе ће се у годинама пред нама тек писати и када једном падне велика медијска хипноза, све ће се сазнати и изаћи на видјело као код нас у ЦГ. Правда ће можда бити спора, али истина неће.
А није било тако давно кад смо и једни и други јачали кондицију трчањем кроз облаке сузавца, не једном него много пута за вријеме режима ДПСа у Црној Гори. И на улици тражили исто што и данас траже наши сународници сјеверно од нас: изборе. По страни то што су представници режима у Србији, гостовали на конгресу ДПС исте године када је на нас испаљено 150 патрона сузавца, заиста по страни јер није питање политичког става, легитимно је да будете за кога год хоћете па чак и Вучића (и да му опростите све, а да младим људима не опраштате ни псовку), питање је само елементарног осјећаја.
„Али ови руше државу!“
Да, исто је то Мило за нас и вас говорио.
Не мора власт нужно да промијени перспективу, и да материјална добра и кожне фотеље у предузећима доведу до тога да се више не биљеже ни напади на Србе у Дечанима. Не мора у потпуности. Па ако се ћутња за насиље у Дечанима, Београду или Кули, правда политичком мудрошћу у Црној Гори, може се онда и ћутња на једну псовку, оправдати основним обзиром.
Ако се већ више од тога не може. Иако су они којима је увреда упућена, сами по себи највећа увреда за српски народ и његову културу.
Извор: Лука Радоњић/ Фејсбук
