Превод за Журнал: М. М. Милојевић
Најмоћнији блискоисточни чиниоци у Сирији одмеравају своје амбиције
Већ недељама официри турске војске путују у сиријске ваздухопловне базе, и разматрају да неке од њих опреме противваздухопловних системима и наоружаним дроновима. Припреме за турско преузимање ваздухопловне базе Т4 која се налази недалеко од Палмире наводно су већ одмицале. Онда, 2. априла, Израел је напао. Израелски авиони бомбардовали су писту у бази Т4 и радарске системе. Погодили су још барем две базе и друге војне мете у Сирији.
Сирија је била у опасности да постане турски протекторат, објашњава Гидеон Саар, израелски министар спољних послова. Сиријски лидери платиће високу цену уколико допусте да снаге које су непријатељске према Израелу уђу у Сирију и угрозе безбедносне интересе јеврејске државе, каже Израел Кац, израелски министар одбране.
Израел страхује од турске укључености у Сирију, укључујући њене планове да образује војне базе и опреми нову војску. Турска страхује да Израел жели да се Сирија уруши или да се распадне. Обе стране оптужују ону другу да припрема рат преко посредника.
Израел изгледа да настоји да одржи Сирију слабом и подељеном. Израелски напади уништили су многе застареле совјетске авионе Асадовог режима. Бенјамин Нетанјаху, израелски премијер, такође је истакао права сиријске мањине Друза у свом захтеву за демилитаризацијом југа државе.
Ахмед ал-Шара [садашњи де факто сиријски председник, прим.прев] јавно се обавезао да ће спречити да земља постане чвориште страних радикалних елемента, као што је то била за време Асадове власти. Али Израел страхује да нови сиријски лидер, којег подржава труски председник Реџеп Тајип Ердога, дугогодишњи присталица Хамаса, може да пожели добродошлицу овој групи у својој земљи.
Џилијан Тет: Трамп тестира спремност Американаца да трпе недаће
Израел и Турска такође су несагласни око управљања земљом. Израелски званичници отворено су предложили федерални модел устројства Сирије, по којем би различите мањине, укључујући међу њима Курде и Алавите (муслиманску секту из које је потекла породица Асад) уживале широку аутономију. Недавни покољ алавитских цивила који је починила наоружана група лојална новим сиријским владарима, истичу, показује да се господину Шари не може веровати.
Господин Шара и његови турски савезници желе снажну централну владу коју предводи председник са широким извршним овлашћењима. Шара је 13. марта потписао нови устав заснован на таквом моделу. Неколико дана раније, Сиријске Демократске Снаге (Syrian Democratic Forces, скраћено SDF), милиција која делује на североистоку Сирије а чију окосницу чине Курди, сагласила се да се придружи прелазној влади.
Господин Ердоган оптужио је Израел да подстиче сиријске етничке и верске мањине да дестабилизују државу која се опоравља од једног од најсмртоноснијих ратова вођених у овом веку. Али оно што га највише брине јесе однос између Израела и Курда. Турска сумњичи Израел да користи СДФ да поткопа турски утицај у Сирији као и да распирује курдски сепаратизам у оквирима Турске. Турска сматра ову групу параваном Курдистанске радничке партије (скраћено ПКК), коју Турска и већина западних држава означава као терористичку организацију.
Израел се није баш потрудио да стиша ту забринутост. Прошле године, господин Саар означио је СДФ и Курде као природне савезнике своје земље и позвао је спољашње чиниоце да их заштите од Турске. Нејасно је да ли овакве изјаве значе да би Израел могао да помогне Курдима да се наоружају у Сурији, иако су многи Израелци склони да господину Ердогану приреде кусање чорбе коју је закувао.
Страх од израелско-курдског савезништва био је кључан за доношење турске одлуке прошле године да отпочне разговоре са заточеним лидером ПКК Адбулахом Очаланом. Они су дали резултате у марту, када је ПКК обзнанио привремено примирје. „Турска миусли да Израели жели да створи квазидржаву (statelet) под контролом ПКК на њеним границама“, каже Дарен Калифа из Међународне кризне групе, тинк-тенка са седиштем у Бриселу. „Израелци мисле да би Турска могла да на сличан начин употреби Сирију против њих“.
Односи између Турске и Израела, већ затровани ратом у Гази, могли би да се додатно погоршају. Али отворени оружани сукоб између друге по величини армије у оквирима НАТО и америчког главног регионалног савезника је врло мало вероватан. Турска и Израел постављају кулисе за одвраћање, не за рат. Господин Ердоган сматра Доналда Трампа својим старим пријатељем и држи да би се, док је овај председник, односи Турске са Америком могли побољшати. Такође се нада да ће бити успостављени бољи односи са Европом, која жели да јој он буде од помоћи за пружање безбедносних гаранција и миротворачко деловање у Украјини. Ердоган тешко да ће све ово угрозити покретањем рата са Израелом.
Турска и Израел би могли да нађу неке тачке приближавања. Обе државе желе да избегну иранско поновно запоседање упоришта у Сирији. Обе стране биле би да губитку уколико нова Сирија претрпи колапс. „Уколико [Ердоган] успе у стабилизовању онога што би могло да постане хаотична џихадистичка држава“, каже израелски обавештајни извор, „то би било повољно и за Израел“.
Извор: The Economist
