Пише: Лука Радоњић
Бити крајње опрезан према наративима попут оног да је ,,Брисел забринут због Мила Ломпара и његовог могућег лидерства или присуства на студентској листи“, што је недавно пласирано са једне телевизије током њихове репортаже у Бриселу. Опрезност је потребна и према причама о односу Вашингтона, Лондона, Москве према другим потенцијалним кандидатима.
Прво, зато што овакви наративи неријетко долазе из домаће кухиње и имају за циљ/последицу слабљење националне или грађанске компоненте студентског покрета чиме се сужавају домет и гласачки потенцијал антирежимског фронта. И друго, најважније је шта кажу бирачи у Србији, јер ће ,,међународни партнери“ преговарати – не са онима који су им миљеници – него са онима који имају подршку народа.
Из црногорског и европског искуства:
1) Читав низ политичара и странака је у Црној Гори означаван као ,,неприхватљив за Европу и Запад“. Тако је било годинама. То су саопштавали одређени медији, аналитичари и ,,познаваоци прилика“, дакле веома слично као сада у Србији. Тврдило се, ако уђу у власт, нико их у свијету неће прихватити и примити. Десило се супротно. Од уласка у власт до данас, сви они су прихваћени и примљени на Западу на свим нивоима. Наравно, то подразумијева и политички маневар али и политичку цијену.
Лука Радоњић: ДПС-ов нон пејпер за Црну Гору: Ред лажи, ред контрадикција
2) За италијанску премијерку Ђорђу Мелони и њену коалицију, за лидере холандске деснице, затим за Фица и многе друге, говорило се да их Брисел неће прихватити. А истина је да су сви они постали власт, јер су имали подршку народа. Такође, Мелони у Италији и десничари у Холандији, имали су много радикалнију идеолошку реторику од Ломпара са условно речено десне или Бакића са лијеве стране у Србији. Неупоредиво. Штавише, Ломпар често говори о важности баланса националног и грађанског.
3) Коначно, какав год био предизборни формат, атмосфера ће бити референдумска. Дакле битка за сваки глас. У таквој констелацији, најважнији су гласови који одлучују, и који се неријетко налазе далеко од круга истомишљеника ма колико он широк био. Отуда су Вучић и његови тимови, према бројним многим незваничним информацијама покренули нови талас куповине локалних медија у Србији, и информативних портала у региону, као и акцију пласмана бројних нових фејсбук и инстаграм страница.
Један од основних разлога је предизборни ,,напад“ на двије категорије: на бивше гласаче СРС/СНС, који су из разлога патриотског става одустали од СНС-а, и под два – ,,напад“ на велики резервоар гласова од најмање пола милиона људи који су на потезу од 2016. до 2023. гласали за опозиционе странке изразито десне профилације. Одређен проценат тих гласова је сада за студентски покрет, а одређени је за режим Вучић – Брнабић.
Подскуп неопредијељених из тог ,,резервоара“ биће – не једини- али свакако један од важних фактора који ће правити одлучујућу разлику у резултатском судару који се очекује.
Лука Радоњић: Питања ‘стручњацима за националну мржњу’: Како мржња може бити случајна?
Зато је ангажман национално оријентисаних професора и личности, Мила Ломпара али и других, у оквиру подршке коју окупља студентски протест неопходан у одбрани од покушаја СНС-а да противнике представи као национално ,бескрвне“ и као изразито пробриселски оријентисане.
То би било нешто већ виђено.
