Пише: Лилиа Ржојтска
Велику реконструкцију владе је заправо још почетком године најавио председник Володимир Зеленски, али је ипак било изненађење када су се почетком септембра почеле низати оставке министара. Украјински парламентпарламент је без много буке углавном прихватао њихове оставке и именовао нове чланове владе.
Председник Зеленски се прошлог четвртка обратио грађанима и реконструкцију образложио тиме да „морамо спровести десетине веома конкретних задатака“ и да „свако на свом положају мора ове јесени показати одређене резултате.“ Као неке од главних задатака, председник Украјине наводи већа улагања партнера у украјинску индустрију наоружања и више труда у припреми будућег споразума о приступању Европској унији.
Међу „новима“ једва има непознатих лица, већ се углавном све своди на ротацију положаја у влади и председничком кабинету.
Вентил за незадовољство друштва
Тако је сада већ бивша министарка интеграције окупираних подручја Ирина Верешчук постала заменица начелника председничког кабинета, док је с тог положаја Андреј Сибиха прешао на чело министарства спољних послова. Још два званичника из председничког кабинета су сада ушла у владу: Олексиј Кулеба је постао заменик министра за обнову и регионални развој, а Микола Точицки је постао министар за културу и стратешке комуникације.
Олександр Крајев из Института за спољну политику Ukrainian Prism објашњава: „То је уобичајена стратегија Зеленског: он стално мења људе како би особе које одлазе са собом однеле и негативност која се накупила у медијима, омогућавајући наследницима да брже наставе рад својих претходника. Често су ти ‘нови’ људи из најближег круга бившег министра или су блиски председнику. Али за друштво је то вентил да изрази своје незадовољство. Такође, државни врх даје утисак да држи ситуацију под контролом,“ сматра Крајев.
Случај Кулеба
Многе је изненадила чињеница да ће и министар спољних послова Дмитро Кулеба поднети оставку и бити смењен. Према експертима, талас гнева који је Кулеба изазвао у Пољској крајем августа Зеленски је можда видео као „токсично“ политичко понашање.
Кулеба је на трибини у Олштину, између осталог, говорио и о операцији Висла, у којој је „хиљаде Украјинаца пресељено из украјинских области у разна места у Пољској”.
Александар Живковић: Украјинска црква као прво питање васељенског православља
Стаљин је након Другог светског рата „преместио“ Пољску више на запад, препуштајући јој део Немачке, али је зато преузео добар део источне Пољске. Године 1947. наредио је пресељење становништва, због чега су многи Пољаци морали напустити своје домове, који су затим насељени совјетским грађанима – међу њима и Украјинцима.
Речи дипломате протумачене су као претензије Кијева на пољске територије. Министарство спољних послова Украјине одбацило је ово тумачење, истичући да је Кулеба пре свега мислио на злочин Совјетског Савеза, а не на територијалне претензије.
Међутим, кијевски политиколог Петро Олишјук сматра да је ова ситуација можда пољуљала поверење председника у Кулебу. Зато је одлучио да се брзо одвоји од њега, рекао је стручњак.
„Нико није очекивао да ће Кулеба бити (от)пуштен тако брзо. Недавно је постојала одређена тензија у односима са Пољском. Али можда је ова одлука донета са кумулативним учинком“, каже Олишјук.
Превише независни?
Он не искључује да је Кулеба смењен због превелике независности у опхођењу са западним партнерима. То је наишло на критике у председничкој канцеларији.
Према аналитичарима, то је такође вероватан разлог за смену Александра Кубракова, који је био потпредседник владе за обнову Украјине и министар за општински, територијални и инфраструктурни развој. Володимир Кудрицки, председник државне компаније Укренерго, можда је отпуштен из истог разлога.
Да ли је премијер Шмихал следећи?
Али зашто је смењена половина, а не цела влада на челу са премијером Денисом Шмихалом? Стручњаци се слажу да, иако је Зеленски незадовољан премијеровим учинком, неће бити отпуштен у блиској будућности. Да би то урадили, сви министри би морали да поднесу оставке, заједно са Денисом Шмихалом. Процес одобравања новог премијера је такође дуготрајан.
Небојша Поповић: Запад оптужује Украјину за Сјеверни ток, Москва сузама не вјерује
„Фракција „Слуга народа“, странка којој је Зеленски некада припадао, све теже скупља гласове за иницијативе и законе у парламенту. А они су потребни председнику. Зато одбили су да смене шефа владе, а затим сменили 50 одсто владе, то је сигурнији и бржи начин“, каже политички аналитичар Игор Рајтерович.
Према његовом мишљењу, Зеленски жели да сачека грејну сезону да би сменио премијера. Због значајне штете украјинском енергетском систему изазване руским разарањима, зима ће вероватно бити изузетно тешка. Због тога је експерт уверен да би Шмихалова влада на пролеће могла „пасти“ како би „на себе преузела незадовољство грађана након тешке зиме“.
Извор: Дојче Веле
