Пише: Ненад Јовановић
Већ традиционални, десети по реду научни скуп „Новомученици: Полиперспектива“, који се у организацији Епархије пакрачко славонске, у сурадњи са СНВ-ом, одржава у оквиру прослављања празника Светих новомученика Јасеновачких, започео је 5. септембра отварањем сталног постава изложбе о усташкој болници, као дијелу комплекса логора у Јасеновцу.
На отворењу изложбе смјештене у једној од болничких кућа, владика пакрачко славонски Јован подсјетио је да се болница налази у саставу манастира Јасеновац те да је током времена СПЦ откупио куће у којима се налазила након што су их усташе одузеле од српских власника.
– Изложба је тек дјелић будуће приче и наратива који је комплементаран оном што ћемо наћи у ЈУСП Јасеновац, у Доњој Градини на другој обали Саве и на Ромском меморијалу у Уштици. Ти меморијали би требало да надопуњавају један други и да се из њих добије цјеловита слика о ономе што је био систем логора смрти Јасеновац на територију НДХ. Свако хоће са да свог аспекта исприча цијелу причу што је неприхватљиво. Обједињавање локација то треба спријечити – рекао је владика и најавио да ће обнова кућа у саставу некадашње болнице бити довршена до 2026. године.
Бојан Арбутина, директор Музеја жртава геноцида из Београда, казао је да су средства за обнову осигурали Министарство културе Србије и Фондација Музеја жртава геноцида како би се јасније осветлила истина о Другом светском рату.
– Кад говоримо о Јасеновцу, говоримо о начину извршавања злочина, о његовој природи, о бројним још неистраженим темама које су камен спотицања у разумевању свега што се 40-их дешавало међу нашим народима,. Тај аспекат остао је занемарен. Кад смо пронашли аутентичне објекта који су у самом Јасеновцу опстали током 80 година на месту страдања, настојали смо уприличити изложбу која би проговорила о људима који су ту били заточени – Јеврејима, Србима, Хрватима које су усташке власти користиле да би лечили саме усташе. На тај начин смо хтели да одамо поштовање и очувамо сећања на све људе који су били заточени. Ту су бројни документи, сведочанства и фотографије од којих су нарочито значајне оне из 1944. кад су представници Црвеног крста дошли у Јасеновац да извиде каво је било стање на основу чега можемо да стекнемо слику о томе што се дешавало у кругу усташке болнице – казао је и нагласио одличну сурадњу с хрватским релевантним институцијама, као и са српским представницима.
-Треба да дамо прилику будућим генерацијама да боље виде што шта значи добро и шта значи зло и да се овакве ствари не понављају – рекао је епископ костајнички Серафим, викарни епископ владике средњезападноамеричког Лонгина, који је с Кирилом Феферсманом с израелског универзитета Ариел отворио изложбу.
Владика Теодосије: Косово и Јасеновац су наш Велики Петак, али и Васкрс!
– Знамо да је болница имала рентген, апотеку, лабораториј и зубарску ординацију те да је била добро опремљена. Још увијек настојимо употпунити попис лекара и осталог особља које је овде радило. С обзиром да су били потребни усташама, према особљу болнице се блаже поступало него према осталим логорашима. Имали су квалитетнију исхрану и могли су излазити. Ипак, нико то није искористио да би побегао, јер су сви били свесни да би тиме угрозио остале који би били враћени у логор – рекла нам је Александра Мишић из Музеја жртава геноцида, једна од ауторица изложбе.
Симпозиј је настављен у Истраживачкој библиотеци, смјештеној поред манастира, јединој на свијету која се искључиво бави Другим свјетским ратом у Југославији.
– Постојала је велика продукција књига на ту тему у вријеме социјалистичке Југославије. Није тачно да се није писало о страдањима и холокаусту, али те књиге нису биле богато опремљене. Позивамо све да, ако их имају, донирају књиге с темом Другог свјетског рата које данас завршавају или у подруму или у смећу – казао нам је владика.
. Не правимо ограничења око књига које добивамо, јер нам оне могу послужити као свједочанство како се култура сјећања може злоупотребљавати и извитоперити, рекао је и показао како су украјински ратни ветерани у два тома издали биографију Анте Павелића с насловом „За дом спремни“.
Симпозиј је настављен предавањима Николе Драгушина о односу Румуњске православне цркве према властима од рата до 1989., односно од прогона до кооперације с Чаушесковим режимом. Ерик Гобети говорио је о везама фашистичке Италије, Данило Ковач о критичком погледу на насиље и геноцид у НДХ кроз извјештаје једног од дипломата вишијске Француске. Милан Гулић о недореченостима црногорске резолуције о геноциду у Јасеновцу, Матхаузену и Дахау, Милица Карић о фикционализацији холокауста и геноцида над Србима, Александар Стојановић о унијаћењу и Гркокатоличкој цркви у НДХ, односно њеној суодговорности за почињене злочине.
Другог дана симпозија, одржаног у Српској православној гимназији „Кантакузина Катарина Бранковић“ у Загребу, Вера Клопчич одржала је предавање о Међународном дан сјећања на жртве ромског геноцида, Ненад Лајбеншпергер говорио је о жртвама као централном мотиву на спомен обиљежјима посвећеним Другом свјетском рату, свештеник Александар Прашчевић о односу православних хришћана и муслимана у БиХ у Другом свјетском рату те Милан Радановић из Архива Срба у Хрватској о усташком апарату, злочин(ц)има и жртвама у котарима Книн и Дрниш од априла до јула 1941.
За многе је средишњи догађај другог дана био разговор владике Јована с адвокатом Антом Нобилом о суђењу усташком министру Андрији Артуковићу током 80-их.
– Он је изручен из САД-а за три конкретна казнена дјела и само за то је могао бити суђен. Иако му је требало судити за организацију расних прогона и доношење расних закона те као једном од најближих сурадника Анте Павелића за све зло које је НДХ направила за вријеме свог постојања, ми смо били спутани по међународном праву, али успјели смо доказати геноцид током поступка. У оптужници смо широко образлагали околности. Преживјели свједоци говорили су о убојствима на бројним стратиштима у Јасеновцу, о прекрштавању и протјеривању Срба, као и убијањима Жидова и Рома. Доказали смо геноцидни карактер НДХ и компензирали што га нисмо могли за то оптужити – казао нам је Нобило након скупа.
Извор: Портал Новости
