„Када је реч о дешавањима на Косову и Метохији, ћути СПЦ, али ћути и власт, и мислим да у томе постоји координација. Црква је, поготово у последње време, пратила политику државног врха, а косовска политика државног врха је много више усмерена ка унутрашњем плану него према Косову“, рекао је за Н1 теолог Вукашин Милићевић.
Коментаришући епархију Рашко – призренску, Милићевић каже да су у питању свештеници који су још 90-тих година прошлог века одбранили част српске цркве и народа и то у ситуацији која је била страшна.
„Када су Албанци тих деведесетих страдали, монаси Дечана су их спашавали, пружали им уточиште, жртвујући се и ризикујући много. Многи међу свештеницима са КиМ су још тада показали спремност да готово у немогућим условима ураде нешто за народ за који брину и они су прави пример не само за цркву већ за све оне који овде говоре да им је стало до Косова и Метохије. Али решење косовског проблема је апсолутно немогуће без договора са Албанцима и суштина свих промашаја српске политике је што су Албанце посматрали као проблем, а не део решења“, рекао је у емисији Newsnight Вукашин Милићевић.
Милићевић је истакао да су Срби и Албанци народи који су до најновијег времена, у историјским категоријама, увек били на истој страни историје.
„Срби и Албанци су заједно ратовали, заједно се селили, то су народи који имају много тога заједничког и не постоји ништа нормалније него да им и будућност буде заједничка“, навео је Милићевић.
Постоји ли граница између државе и цркве?
Иако је Србија секуларно друштво, Милићевић истиче да се граница између државе и цркве изгубила.
„Практично је црква постала једна од институција извршне власти, режима, попут неког комесаријата. Када то кажем мислим на званичан наступ и реторику. Исто као и код власти, форсира се оштра реторика када је у питању на пример родносензитивни језик, а када је реч о овако озбиљним питањима која би у десничарској агенди требала да заузимају примат онда се ћути. То показује да националистичка матрица нема везе са родољубљем и патриотизмом већ да је у питању манипулација чији је циљ да се очувају позиције моћи елите. Та елита подсећа на средњовековне феудалне елите које располажу животима и имовином људи и то је бизарно“, каже Милићевић.
Теолог подсећа и да је српска црква на територији Косова и Метохије током великог периода постојала док није било српске државе.
„И зашто би сада СПЦ била толико судбински била везана за питање државно правног статуса. Па она је на том простору КиМ постојала током великог периода управо када тамо није било никакве српске државе, и то је заправо највећи део историје СПЦ. И зато не видим зашто се на том плану реторике све поставља у категорију неке псеудо апокалипсе. Не видим шта спречава људе из СПЦ да отворено разговарају са албанцима и смање притисак који спречава да се ствари решавају кроз дијалог“, каже он.
Цвијетин Миливојевић: Уби нам Косово у нама прејака Врховникова усмена реч
„Таргетира се сваки алтернативни глас који долази из структуре СПЦ“
Коментаришући наводе који се могу чути у јавности да епархија Рашко-Призренска наводно повремено због неслагања „окрене главу од СПЦ“, Милићевић каже:
„Знам да је било таргетирања неких веома угледних свештеника са КИМ у таблоидима који су гласноговорници актуелне власти и у питању је било брутално таргетирање. Али то исто се дешава и за сваки алтернативни глас који долази из структуре СПЦ, увек је исти механизам. Поента је што ти људи, који се таргетирају, у најбољем смислу речи представљају СПЦ али на то нема никакве реакције црквеног врха“, навео је Вукашин Милићевић, теолог.
О сексуалним злостављањима, орденима, слободној речи, о томе да ли би црква требала да буде црква буде глас јавности у модерном друштву, и зашто је важан принцип секуларности и за државу и за цркву, погледајте у видеу изнад.
Извор: Н1
