Пише: Редакција
УН процјењују да ће земље Балкана до 2050. године изгубити око три милиона становника. Србија ће изгубити око 1,2 милиона, Црна Гора око 98 хиљада, док процентуално најгоре стоје БиХ и Албанија, која ће изгубити, како се предвиђа, око 20 % посто становништва.
Нека ранија истраживања показала су да је Црна Гора у претходне 3 деценије изгубила око 150 хиљада становника.
Стање је алармантно. Међутим, о проблемима наталитета и расељавања у овим државама се углавном говори по два, три дана, дакле само онда када на то неко релевантно истраживање укаже.
Било би неумјесно да се изводе поређења колико су ове државе губиле становника у неколико катастрофалних ратова у ХХ вијеку. Но, бројке би могле показати да сви скупа и сада проживљавамо један рат којег нијесмо ни свјесни, у којем нема ко да нас брани. Политичари из зоне демагогије, популизма, корупције не излазе, те би се у нашим малим заједницама, када се ове „наше“ државе сведу, тј. када ми и наши потомци постанемо подстанари у сопственој кући, могло знати ко су били наши непријатељи у невидљивом рату.
Да, овдје је кључна ријеч „подстанари“ јер постоји нешто што истраживања не показују, а то је ко су нови закупци и власници „наших“ држава, парцела, станова, фирми. Уз одлив евидентан је и прилив становника, по најразноврснијим основама. Могло би се у најскоријој будућности показати, у пуном смислу, значење једне народне изреке: „Чија стока – тога је и гора“.
Да ствари буду горе, за разлику од неких мудријих нација, наша балканска братија у свјетском метрополама најбрже губи осјећај националне припадности, губећи везе са земљом поријекла. Док мудри имају своје мудре четврти у већим градовима Европе и Америке, ми се односа и сарадње с дијаспором сјетимо сваке четрдесете године.
