Гардијан наводи да се реклама која се емитије на јавном сервису РТС-у, завршава сликама умирујуц́их научника и утешеног младог пара који хода у залазак сунца, уз поруку: „Рио Тинто: Заједно имамо шансу да спасе планету“.
Заокрет ка еколошком спасиоцу и бастион транспарентности је можда мало вероватан за Рио Тинто, другу по величини светску металну и рударску корпорацију, констатује британски лист наводећи да је та англо-аустралијска мултинационална компанија током своје скоро 150 година дуге историје, суочавала са оптужбама за корупцију, деградацију животне средине и кршење људских права.
Тренутно се бори против грађанске тужбе америчке Комисије за хартије од вредности која оптужује компанију за превару у пословању са угљем у Мозамбику, што је уследило након казне од 27,4 милиона фунти 2017. од стране британског финансијског надзорника због кршења правила о обелодањивању и транспарентности, подсећа Гардијан.
Извршни директор компаније Рио Тинто за руду гвожђа, Сајмон Трот, признао је раније ове године да компанија „није поносна на своју историју“ у свом руднику Марандо у Западној Аустралији, где је стотине древних артефаката бачено на депонију смећа. Прошле године, тадашњи извршни директор је дао оставку након што је компанија намерно дигла у ваздух древну пећину, једно од најзначајнијих аустралијских археолошких истраживачких локалитета.
Овог лета компанија је коначно пристала, након деценија апела, да финансира „процену утицаја на животну средину и људска права“ свог бившег рудника бакра и злата у Пангуни, у Папуи Новој Гвинеји, где се тврди да је бачено милијарду тона рудничког отпада у делту реке Каверонг-Јаба.
То је забрињавајућа историја, оцењује Гардијан и подсећа на речи једног критичара да се Рио Тинто може посматрати као „заштитно лице“ за корпоративне малверзације.
Али за руководиоце Рио Тинта будућност је такође разлог за забринутост упркос тренутном великом профиту. Цена акција се бори. Цена гвоздене руде је под притиском масовне кинеске производње. Скандали у Аустралији довели су у опасност њену будућу експанзију, а управљање великим рудником бакра у Монголији нашло се под тешким критикама.
У том контексту, компанији је за око запао светски јуриш ка декарбонизацији и тежња Европске уније за самодовољношћу сировинама како би се постигли климатски циљеви, истиче Гардијан и подсећа да је Рио Тинто у јулу најавио да ће уложити 2,4 милијарде долара у пројекат у долини Јадра у западној Србији, у изградњу, како тврди, највећег рудника литијума у Европи и једног од највећих рудника литијума у свету.
Компанија процењује да ће током очекиваног века трајања рудника од 40 година произвести 2,3 милиона тона литијум карбоната за батерије, минерала који је неопходан за велике батерије за електрична возила и складиштење обновљиве енергије, и 160.000 тона борне киселине годишње, неопходне за опрему за обновљиву енергију као што су соларни панели и ветротурбине.
Рио Тинто се може похвалити да ће га рудник учинити једним од 10 највећих произвођача литијума на свету и могао би да произведе довољно за више од милион електричних аутомобила годишње, од чега се очекује да ће годишња продаја скочити са 1,2 милиона возила у 2017. на најмање 23 милиона 2030. године, према Међународној агенцији за енергију.
Мањкавост демократије у Србији, међутим, изазива забринутост да ли се чују гласови оних који су на првој линији фронта, наводи британски лист.
Прошло је 17 година откако су геолози Рио Тинта случајно открили литијум, сребрнобели алкални метал, у једној од две бушотине на пољу кукуруза у долини Јадар. Маријана Петковић, учитељица из Горњих Недељица за Гардијан каже да су представници те компаније тада причали о малом руднику на 20 хектара, и да мештани „неће ни знати да је ту“.
Током наредних година, Рио Тинто је почео да даје донације у локалне сврхе. Школа из Горње Недељице добила је средства за реновирање учионица. Клуб фудбалског тима добио је нови кров, а пољопривредницима су понуђени ваучери за скупу пољопривредну опрему. Било је чак и готовине за божићни базар међу 107 донација подељених од 2003. године, укупне вредности од 608.807 долара, наводи Гардијан.
„После годину-две, рудник ће ођедном бити 80 хектара. Онда смо у септембру прошле године добили писма у којима нам је речено да је наше земљиште преиначено из пољопривредног у грађевинско. Сећам се да ме је пријатељица позвала у своју кућу где је групу нас жена питала госпођа из Рио Тинта шта желимо од рудника, које могућности би нас могле занимати… Били смо идиоти. Нисмо обраћали пажњу“, наводи Петковић.
Рио Тинто међутим не признаје бројке које је навела, али признаје да су планови еволуирали. Према просторном плану који је Влада Србије објавила у марту, зона опасности од слегања простирац́е се на 850 хектара, величине више од 1.000 фудбалских терена.
Рудник језгра налазиће се на површини од нешто више од 200 хектара на обали реке Коренита, притоке Јадра, а више стотина хектара биће издвојено за депоније отпада и нову саобрац́ајну инфраструктуру. Ископавање ће се обавити испод два речна корита где је литијум идентификован на дубинама од 100 до 650 метара.
У 2014. години, поплава Коренита довела је до преливања бране у затворени рудник угља, изливајући отровни материјал преко пољопривредног земљишта. Из Рио Тинта објашњавају да планирају да претворе течни отпад из рудника у суве „колаче“ како би био безбеднији за складиштење. Прави планове за ванредне ситуације за „поплаве једном у 10.000 година“, за сваки случај.
Рудник ће подразумевати пресељење 81 домаћинства, и куповину њива 293 земљопоседника. У брошури која је кружила међу погођенима наводи се да би експропријација кућа и земљишта била „последње средство“.
Компанија је већ откупила око 80 одсто земљишта и имовине, за, како каже Петковић, „нечувене“ суме, које у неким случајевима износе стотине хиљада евра, на основу исплата од 470 евра по метру квадратном некретнине. Рио Тинто нуди пет одсто бонуса онима који заврше у року од четири месеца од понуде.
Опасност по животну средину
Експлоатација литијума представла и велику опасност по животну средину, јер ће створити 57 милиона тона отпада током животног века рудника. Просечна потражња за водом процењује се на шест до 18 литара у секунди, или око 1,3 литара воде за сваки килограм производа. Што се тиче емисије угљеника, компанија на својој веб страници каже да „предвиђа“ коришћење обновљиве енергије.
„Овакви рудници се углавном отварају у пустињама управо због штетног утицаја на животну средину и биодиверзитет“, каже професорка Драгана Ђорђевић, шеф Катедре за хемију и инжењерство животне средине Универзитета у Београду. „Угрожени су сливови река Дрине и Саве, из којих се водом снабдева око 2,5 милиона људи“.
Рио Тинто то пориче и наводи да је наручио 12 еколошких студија, од којих, међутим, ниједну није ставила на располагање новинарима Гардијана. Компанија је такође одбила захтеве за интервју.
Али једна студија коју је финансирала компанија, сажета у слајд презентацији коју су добили ове новине, нуди увид. Др Имре Кризманић, са Биолошког факултета Универзитета у Београду, открио је да би покушаји да се ублаже штете на више од 145 заштићених врста, од вукова, даброва и слепих мишева до даждевњака, барских корњача, вретенаца, риба, флоре и фауне, имали веома ограничен утицај.
У презентацији је закључено да је „због очекиваних неповратних промена у појединим екосистемима, као и ризика од значајнијег угрожавања живог света река Јадар, Дрина и низводних водотокова, оптимална и основна мера за спречавање негативних последица стања биодиверзитета на овом подручју је напуштање планске експлоатације и прераде минерала јадарита”.
Иако пројекат Јадар још нема потребне дозволе за градњу, у Рио Тинту су уверени да ће српско министарство животне средине дати зелено светло када поднесе своју процену утицаја на животну средину касније ове године.
Портпарол Рио Тинто је о главном локалитету рекао: „Скоро све врсте на овој локацији могу се наћи у западној Србији или шире. Другим речима, нема врста које не могу да наставе свој живот ван ове територије, што значи да ће утицај на биодиверзитет бити минималан“.
Председник Србије Александар Вучић је у јануару у телевизијској емисији рекао: „Немамо море и природне ресурсе који ће нам донети милионе. Имамо јадарит и умирем од смеха када чујем да људи протестују због тога. Они протестују тамо доле, у западној Србији, због Рио Тинта и кажу да ће то бити катастрофа. Не, неће. Тамо се неће догодити катастрофа.”
Вучић је наговестио да би то питање могао да изнесе на референдум, али Мирослав Мијатовић из невладине организације Подрињски антикорупцијски тим (ПАКТ) брине да влада ревидира правила о гласању. „И претходна влада и ова садашња влада су клијентелистички према компанији и прилагођавају законе својим потребама“, рекао је он.
Што се тиче потенцијалне изборне претње коју представља непопуларни рудник, у записнику са састанка између Европске комисије и руководилаца Рио Тинта, објављеног у складу са законима о слободи информисања, подебљано је истакнуто да су званичници ЕУ обавештени да ће „развој локације почети од другог квартала 2022, после избора у Србији (април 2022)“.
Рио Тинто каже да ће отворити 2.000 радних места током изградње рудника и 1.000 дугорочних позиција, дајући један одсто директног и четири одсто индиректног доприноса БДП-у. Али људима који се боре против плана је тешко да виде даље од непосредног уништења дугогодишње заједнице и начина живота.
Ратко Ристић, професор шумарства, лобирао је код других из Српске академије наука и уметности против рудника Јадар, тврдећи да је „могућа корист за државу Србију између седам и 30 милиона евра годишње, могући приход од напредне пољопривредне делатности у истој области би било више од 80 милиона евра годишње без загађења или измештања”.
Петиција против рудника има више од 130.000 потписа, а компанија је већ морала да плати мале износе одштете због цурења на пољима на којима је вршила истраживања.
Било би морално да Европа сноси трошкове ископавања
Лукас Беднарск, аутор књиге „Литијум: Глобална трка за доминацију батерија и нова енергетска револуција“ (Lithium: The Global Race for Battery Dominance and the New Energy Revolution), рекао је да се може изнети морални аргумент да Европа треба да сноси еколошке трошкове ископавања литијума која јој је потребна. Тренутно се увози из Аустралије, Латинске Америке и Кине.
Али Мејв Болгер, из организације Пријатељи Земље (Friends of the Earth Europe), каже да се предвиђа да ће батерије за електрична возила и обновљиве изворе енергије повећати потражњу за литијумом за скоро 6.000 одсто до 2050. године – и пита зашто таква потрошња није доведена у питање.
„Још увек нема говора о смањењу потражње“, каже Болгер. „Поставили смо питање и комисија је рекла да нису у фази да би могли да се позабаве ограничењем. Првенствени разлог зашто смо дошли до тога где смо данас је експлоатисање ресурса, превелика експлоатација, да бисмо задовољили потребе луксузно богате и европске индустрије… Управо то радимо поново.”
Daniel Boffey
Извор: The Guardian
