Пише: Крсто Ј. Пејовић
Зимовник Светог Петра Цетињског одавно је један од симбола небриге о црногорској непокретној баштини и представља праву руину.
Ако су посланице Св. Петра Цетињског за понос покољењима, стање у којем се налази његова резиденција на Каручу не служи на част онима у чијој је надлежности њена заштита. Зимовник Светог Петра Цетињског одавно је један од симбола небриге о црногорској непокретној баштини и представља праву руину. Кула која је годинама служила као зимовник, јер су у овом рибарском насељу на обали Скадарског језера зиме знатно блаже него на Цетињу, временом је мијењала своју сврху, тако да је служила и као одбрамбена фортификација, а у једном периоду и као школа.
Евидентно је да данас овај споменик културе заборављен од стране државе и надлежних институција. Чак су и зидине угрожене од запуштености, јер из њих избија коријење растиња које је ту никло.
Као да се заборавља да је у питању резиденција Св. Петра, сјеме лозе Петровића, понос народа не само Ријечке нахије већ Црне Горе. У сличном стању је и Жабљак Црнојевића. Пропадању куле Св. Петра Цетињског не назире се крај и нема мјеста ћутању. Резиденција је у мртвој бескрајности и то је њена једина функционалност, умјесто здања ту су само још нагнути зидови, очи овог просветитељског здања су поодавно утонуле. И Каруч је као топоним изгубио свој облик и лик. Иако се помиње у XВ вијеку, вријеме Црнојевића, хроничари наводе да је кућа Св. Петра најстарија грађевина на Каручу. Кулу је 1808. године подигао Св. Петар, и то као зимовник, који се састоји од двије стамбене јединице, од којих је једна имала спрат. Андрија Јовићевић у свом дјелу „Ријечка нахија“ наводи да је кула рађена од доброг тесаног камена, сложеног правилног хоризонта, а на фасадама су се налазиле пушкарнице, што значи да су имале одбрамбени механизам. Историчари записују да је приликом напада Омер паше 1862. године, из куле пружен отпор од Црногораца. Тада се у овој кули затворило 25 Цеклињана, који су у јеку борбе пробили зид куле. Унутрашњост објекта није сачувана, двориште испред куле било је поплочано, и ту су се Цеклињани окупљали, завјетовали како да бране простор тадашње Црне Горе.
Свети Петар Цетињски из Посланице Црногорцима и Брђанима (1826)
У кули је својевремено формирана школа, и то од 1871. године. Према наводима појединих хроничарара здање је реновирано 1955. године, али од тога данас нема ни трага.
Зидине руиниране једино куле чувају сјећање и опомену да морамо водити рачуна о споменицима богате културно-историјске баштине, а надлежне треба подсјетити да су за пропадање зимовника Св. Петра Цетињског одговорни они који су били дужни да се старају и чувају културно историјско благо Црне Горе. Присјетимо се и да су својевремено познати и признати богослови Петар Пејовић, високи чиновник Уједињених нација, и митрополит Амфилохије узалуд молили тадашњу власт да допусти да они о свом „грошу и трошку“ оправе ово значајно здање – резиденцију Светог Петра Цетињског.
У геоналогији митрополита Данила Дајковића налазимо да је основну школу почео у резиденцији Св. Петра, а да се отварањем народне школе у Рвашима, у резиденцији престала функција образовања.
Свети Петар Цетињски сјединио је духовну и свјетовну власт, а у зимовнику је написао бројне посланице које су наџивјеле и вријеме и простор. Ако су посланице завјет покољењима, онда су зидови његове резиденције подсјетник како се некад знало шта су културно- историјски споменици и како су се чували. Морал тадашњег народа је имао већу тврђу од самог каручког љутог камена. Зуб времена и небрига власти одају задњу пошту здању Св. Петра Цетињског. Нарушена је и упрошаћена фреска на камену, која је свједочила славној историји народа Ријечке нахије. Ова фреска је уједно била и извориште образовања, односно учености народа Доњег Цеклина и његове жупе. Јован Дучић би казао: ствари имају онакав облик, какав им дадне наша душа. Засигурно, појам културе се овдје не може користити.
Аутор је публициста
Извор: Дан
