Режим у неповратном одласку, оличен у кабинету Мила Ђукановића и бившем „тајм-аут“ амбасадору Миодрагу Влаховићу, данас се окомио на двије међународне силе: Русију и Велику Британију.

Ђукановићев кабинет је испрозивао министра спољних послова Русије Лаврова и представника Руске цркве, митрополита Иларона Алфејева, који су (обојица у размаку од свега неколико дана) подржали Српску православну цркву и њен положај у Црној Гори, док је Влаховић упутио примједбу британској амбасадорки Карен Медокс која је позвала на одвојеност Цркве од државе.
Ђукановић замјера представницима руске државе и цркве на синхронизованом дјеловању по питању положаја СПЦ у ЦГ, иако му таква политичко-дипломатска појава није сметала 2006. када су руска држава и црква „једанако“ признале резултате црногорског референдума или 2011. када је на позив Ђукановића, а уз подршку Кремља, исти овај митрополит Иларион дошао у Подгорицу, ма баш у Владу Црне Горе, да „посредује“ око статуса СПЦ у Црној Гори. Хоћу рећи – док су њега подржавале, руска држава и црква су изгледале предивно у тандему који се бави унутрашњим питањима Црне Горе, а сада, наједном… све то не ваља!

Друга ствар која боли уши и боде очи јесте оптужба да се СПЦ налази под покровитељством Руске цркве, само зато што се великодостојник Руске цркве огласио једном јавном примједбом. А то што Ђукановићева влада посљедње три деценије не смије асфалтирати пут нити изгласати закон – а да он није у складу са „препорукама“ НАТО или ЕУ – то су докази независне и самобитне државне политике!? А овамо – једна начелна и братска подршка епископата цркве у Русији постаје „откриће“ велике завјере против ЦГ!
На другој страни бајке, „свезнајући“ Влаховић, некоћ (пристају кроатозми уз његов лик и дјело) министар и амбасадор у разним Ђукановићевим владама – учи памети британску амбасадорку у Црној Гори, замјерајући јој што је позвала на „одвојеност Цркве и државе“, подсјећајући је да у Британији Англиканска црква није одвојена од краљице и тамошње Владе!
Миодраже весели, Бог те веселио, госпођа Медокс позива на поштовање црногорског Устава у Црној Гори – а не британског! Дакле, Влаховићу наш добри и „мудри“ – у црногорском Уставу је предвиђена одвојеност цркве и државе, па британска амбасадорка као цивилизована жена зна да нема државе без поштовања сопственог Устава и позива нас да се пресаберемо сами са собом. Али авај… код неких ће то теже ићи. Навикли да „мисле“ из фотеља, па сад изгубили основну премису здравог промишљања.
Милија Тодоровић