У данашње време, политички извештаји своде се на одбрану неодбрањивог. Додуше, ствари као што су наставак британске владавине у Индији, руске чистке и депортације, бацање атомске бомбе на Јапан, могу се бранити, али само уз помоћ извртања чињеница и без сударања са интересима политичких странака. Политички језик се зато састоји углавном од еуфемизама, манипулација и магловитих претпоставки. Незаштићена села се бомбардују из ваздуха, њихови житељи истерују са својих огњишта, стока се убија, а куће нестају у пламену: то се зове пацификација. Отимање имања милионима сељака којима је остављено само оно што могу понети назива се премештањем становништва или исправљањем граница. Људи се годинама држе бесправно у притвору, неки добијају метак у потиљак или умиру од скорбута у артичким беспућима: то се зове елиминација неподобних. Таква фразеологија је неопходна како би се умањиле страхоте и неправде.
Велики непријатељ чистоте језика је неискреност. Када постоји јаз између нечијих циљева и званичних изјава, он инстиктивно прибегава дугим речима и истрошеним фразама, као што хоботница испушта своје мастило. У данашње време немогуће је опстати „ван политике“. Све се врти око политике, а политика сама по себи је гомила глупости, лажи, обмана, мржње и шизофреније. Ако је стање у друштву лоше, језик мора да испашта. Иако не могу да докажем, претпостављам да су немачки, руски и италијански језик у последњих десетак година осекаћени због диктатуре.
Џорџ Орвел: У утроби кита, есеји, приче, чланци Стр. 34, Лом, Београд 2016. изабрала и превела с енглеског Мирјана Радмиловић
Извор: Макроекономија
