Ако би се развој просјечних зарада у Црној Гори у посљедњих 17 година подијелио у два дијела, разлика између њих била би готово драматична. Период од 2008. до 2015. године обиљежен је спорим растом и дугим посљедицама глобалне финансијске кризе, док је период од 2015. до данас донио најбрже повећање плата у савременој историји државе. Подаци јасно показују да су се зараде у другој деценији повећавале вишеструко брже, уз дубоке регионалне разлике и различите економске путање општина широм Црне Горе.
У 2008. години просјечна зарада у Црној Гори кретала се око 430 до 450 еура. Седам година касније, 2015. године, просјек је био тек око 480 до 500 еура. Цјелокупан раст у том периоду износио је свега педесетак еура, односно приближно 12 до 15 одсто, што је врло скроман резултат за период дугачак готово једну деценију. Такав тренд био је посљедица глобалне финансијске кризе, успоравања инвестиција, пада потрошње домаћинстава и релативно ниске продуктивности у доминантним секторима економије тог времена.
Најбржи раст зарада у периоду 2008–2015 биљежиле су општине на приморју – прије свега Подгорица, Будва, Котор и Тиват. Управо у том периоду почиње јачи развој туристичких пројеката и долазак већих инвеститора, попут Порто Монтенегра, што је допринијело повећању плата у тим подручјима. С друге стране, општине на сјеверу земље – Андријевица, Плав, Шавник и Мојковац – биљежиле су готово стагнацију, са повећањем зарада од тек двадесетак до тридесетак еура за пуних седам година. Економски јаз између југа и сјевера био је тада највидљивији.
Други период, од 2015. до данас, изгледа потпуно другачије. Просјечна плата у Црној Гори је 2015. године износила око 480 до 500 еура, а до 2025. године досегла је приближно 1.020 еура. То значи да су зараде порасле за око 520 еура, односно да су се у десет година – удвостручиле. Ради се о скоку од преко 100 одсто, какав до тада није забиљежен у савременој црногорској економској историји.
Овакав раст резултат је више фактора који су се укрстили у исто вријеме. Повећање минималне зараде, укидање доприноса за здравствено осигурање, раст инвестиција у туризму и пратеће дјелатности, дефицит радне снаге и снажна конкуренција међу послодавцима у приватном сектору подигли су цијелу структуру зарада. Посебно важан моменат догодио се 2022. године, када је спроведен програм „Европа сад 1“, који је у једној години подигао нето зараде за око 15 до 20 одсто и поставио нову основицу за раст плата у готово свим секторима. Тај програм је означио преломну тачку у динамици раста зарада, а посљедице тог скока биле су видљиве и у годинама које су услиједиле.
Подаци показују да су у овој деценији највише напредовале управо оне општине које су раније биле међу најслабијима. Беране, Бијело Поље, Даниловград, Жабљак и Котор биљеже повећање зарада од 440 до више од 550 еура, а процентуални раст прелази 100, па чак и 150 одсто у појединим општинама. Сјеверни центри, некада најспорији у претходној деценији, сада су међу најбржима, што потврђује да су нова улагања, већа потражња за радницима и државне реформе допринијели њиховом убрзаном расту.
Иако су све општине забиљежиле снажан раст зарада након 2015. године, неке средине су расле спорије од других. Мојковац, Андријевица и Цетиње остали су испод државног просјека, а њихов раст иако велик у апсолутним износима – од 390 до 450 еура – није могао пратити динамичне промјене у општинама које су имале снажнији развојни замах.
Када се погледа цијела слика, Црна Гора је од 2008. до данас прошла пут од стагнације до рекордног раста зарада. Први период обиљежила је криза и успоравање, док други доноси хисторијски скок плата, снажан раст запослености, дубоке фискалне промјене и нови економски модел. Програм „Европа сад 1“ имао је пресудну улогу у убрзавању тог процеса и стварању услова у којем је раст постао општи тренд, не само у најразвијенијим општинама.
Никола Јовић: Зашто су дешавања у Србији супротна од Мајдана у Украјини 2014.
Разлика између ове двије епохе говори о дубоким трансформацијама које су се догодиле у црногорској економији. Док је период 2008–2015 био обиљежен стагнацијом и великим регионалним разликама, период од 2015. до данас претворио је црногорско тржиште рада у најдинамичније у региону, а сјеверни дио земље, некада најспорији, довео међу највеће добитнике нових економских кретања.
Извор: Банкар.ме
