Пише: Атанас Ступар
Хоће ли се богатој историји Светог Стефана дописати још једна епизода? Јуче нам је штампа наговијестила име новог закупца град-хотела. Знамо ли поуздано ко су били досадашњи, стварни закупци Светог Стефана? Јесмо ли заборавили што је претходило закупу Светог Стефана и како је локална заједница на то реаговала? Односи између мјештана и Свеца како становништво од давнина назива своје острво могу се пратити из разних углова.
У причи о Светом Стефану историчари би вас вратили у прошлост спомињући племе Паштровића и вишевјековну борбу за живот у слободи. Економисти би говорили о елитном туризму у бившој Југославији. Романтичари би набрајали славне госте града-хотела из златног доба црногорског туризма. Истраживачки новинари уз загонетни смијешак би вам натукнули да још од доба транзиције постоји тајни закупац Светог Стефана са фиктивном адресом на егзотичним острвима и стварном адресом у Црној Гори. Сви би дјелимично били у праву.
Мало, утврђено, рибарско насеље основали су Паштровићи послије побједе над Турцима око 1442. године. Паштровићи су управљали својим острвом иако су у одређеним периодима признавали Млетачку, Француску, Аустроугарску власт. Паштровићи су наставили газдовати острвом и када су постали дио краљевине Срба Хрвата и Словенаца и нове Југославије која је настала послије Другог свјетског рата. Са краљевином Југославијом Паштровићи су ишли чак и на судове и добијали спорове око заштите својих природних добара. Са Црном Гором и Југославијом Паштровићи се нијесу судили када је 1955. године влада Народне Републике Црне Горе одлучила да им природно добро, рибарско острвце претвори у луксузни град-хотел Свети Стефан. Не би се имали рашта ни судити јер су рибарске кућице исељене декретом а острвце постало државна својина.
Никола Јовић: Зашто су дешавања у Србији супротна од Мајдана у Украјини 2014.
Вријеме ће потврдити да је све то у крајњем урађено за добробит Паштровића.
Процес је текао етапно. Преобразби рибарског острва у луксузни град хотел претходили су Закон о национализацији приватних и привредних предузећа донешен 1946. године, Закон о експропријацији донешен 1947. године, Закон о друштвеном власништву донешен 1953. године. Године 1960-те Свети Стефан је проглашен спомеником културе и дијелом заштићеног природно-културног подручја „Милочер–Свети Стефан“. У уредби Владе НР Црне Горе из 1955. године пише: „Свети Стефан се проглашава туристичким насељем затвореног типа – градом хотелом, којим ће управљати предузеће ‘Будванска ривијера’.”
У свему овоме видимо систематичност и одговорност старих социјалистичких власти. Видимо све оно што ће у потпуности изостати код њихових партијских наследника који ће доносити уредбе с једнократном употребом да задовоље интересе појединаца и с њима повезаних лица. Уредбе су објављиване у Службеном листу Црне Горе. Поједине су важиле тек недјељу дана, до нове сједнице Владе које су одржавале четвртком.
Од педесетих година прошлог вијека до почетка транзиције друштвене у приватну својину око Светог Стефана није било никаквих спорења. Градом хотелом је управљало туристичко предузеће. Низали су успјеси. Углед града хотела је растао. Мјештани су имали слободан приступ и плажама и Свецу како су град хотел од милоште називали.
Послије распада Југославије граду хотелу Свети Стефан слиједи лагани унутрашњи распад а мјештанима и туристима се гомилају проблеми који пристижу од стране државе, њених фаворизованих бизнисмена и мешетара разних врста. Ако би Служба друштвеног књиговођства, Привредни суд, Влада Црне Горе и још неке институције завирили у своје архиве и регистре (уколико су уопште опстали) можда би открили како се и за чији рачун трговало градом хотелом Свети Стефан и по чијој вољи су се склапали уговори и анекси уговора.
Никола Јовић: Зашто су дешавања у Србији супротна од Мајдана у Украјини 2014.
Мјештани су с правом гњевни због многобројних правних и финансијских манипулација из тог доба. Дуго времена нијесу могли ни привирити плажама са којих су им се преци слободари на дебело море отискивали.
По садашњим документима Свети Стефан је државна имовина издата под закуп сингапурској компанији Аман Ресортс. Трансакције су обављене преко фирме Adriatic Properties, регистроване у Грчкој. Првобитни уговор склопила је бивша власт на 30 година да би га анексом продужила на 42 године. За “Краљичину плажу” у Милочеру који је дио комплекса Свети Стефан бивша Влада је продужила закуп са 30 на 90 година. До изражаја су дошле ароганције, грамзљивости, похлепе, лицемјерства црногорских власти. Између осталог циљ им је био да иза себе оставе што више проблема не дајући икакве шансе и могућности нашим новим генерацијама да и оне управљају драгоцјеним државним добрима. У том послу су се показали веома успјешним. Потрошили су много више него што би иоле одговорна власт усудила, смјела и могла потрошити. По свједочењима партија које су добиле изборе али власт ни послије 5 година нијесу у потпуности успјели преузети ДПС-овска власт заједно са коалиционим партнерима оставила нам је спржену земљу.
(наставак у следећем броју…)
