Пише: Милија Тодоровић
Одређени (или готово сви) медији, неки отворено а неки између редова, покушали су да прикажу изјаву премијера Спајића као напад на Цркву? При чему није јасно шта је у тој изјави тачно анти-црквено? Да ли то што Спајић не подржава изјаве црквених великодостојника о детаљима Другог свјетског рата? Или то што јавно поручује да не прима савјете од попова из области које нијесу теологија или религија?
Па ево ја да питам забринуте за положај Цркве: да ли они духовно благостање земље или слободу Цркве у друштву замишљају тако да премијер никада и нипошто не смије да опонира изјавама свештеника? Поготово кад сви знамо да су те изјаве, у најмању руку, дискутабилне. Или пак мисле да је идеалан премијер онај који ће бити окружен свештеницима као савјетницима? Ако тако или то неко мисли, онда ево ја као подржавалац литија и опонент сваком облику анти-српске хистерије у ЦГ, да јавно поручим да ми не треба премијер нити Влада која ама баш све и у вези свега мисли исто као Црква, нити ми требају политичари којима ће на уво шаптати „попови“ било шта што излази из граница црквених тема.
Па нека овај мој исказ буде горња граница односа Цркве и државе. Ако је доња била непристајање на „цркву“ коју се спремао да прави ДПС.
