Ако иза ове операције стоје Западне обавјештајне службе она би била бриљантна, као и сам тајминг: садашња, по Путина позитивна психолошка прекретница у руском друштву и политичком и војном врху које је консолидирало стање и које исказује видљиву мирноћу (за разлику од раније нервозе) када су у питању и војне акције и даљњи руски потези у Украјини и иноземству, али и када је руска јавност огромним дијелом стала уз Путина и руску војску. Али …
„Оружана побуна“ – казнено је дјело којим је надлежно руско тужитељство оквалифицирало догађаје који су јутрос потресли Русију али и читав свијет. Наравно, ријеч је о догађајима војно-сигурносне природе које је подузела већ глобално позната руска приватна војска Вагнер, у власништву не мање познатог Јевгенија Пригожина.
Конкретно, припадници Вагнера, иначе врхунски обучени и опремљени, и у борбама у Донбасу, прије свега за град Бахмут којег су недавно и освојили. прекаљени борци – одлучили су се за ограничену аутономну демонстрацију силе.
Али више не на врућим украјинским бојишницама, већ на територију саме Руске Федерације. Прецизније, у граду Ростову на Дону на југозападу земље, у црноморској регији, гдје су синоћ Вагнеровци блокирали рад свих цивилних и војних административних тијела, између осталог оклопним су возилима блокирали зграду (стожер) Јужног војног округа. Градом се крећу наоружане патроле, а на улазима и излазима из града постављени су војни пунктови. Сложено је стање и у граду Вороњежу.
Ујутро је у три регије – у Москви, Московској области и Вороњешкој области – проглашен режим противтерористичке операције, а у многим регијама отказују се јавне манифестације као и летови цивилних зракоплова према Москви.
Свему су овом претходиле информације објављене на друштвеним мрежама у име Јевгенија Пригожина о “ракетним и бомбашким нападима Министарства обране на позадинске постројбе приватне војске Вагнер”, које су, према наводима ФСБ-а и руског Министарства обране „неистините и представљају информативну провокацију“.
Што се тиче тренутачног стања видљиво је како су све цивилне, војне и вјерске структуре у земљи отворено изразиле потпору руском предсједнику Путину, позвавши читав народ да стане уз њега, и оштро осудиле потезе Пригожина и његових постројби. Сви се редом позивају на нужно јединство земље у вријеме док се она на украјинским бојишницама бори „с читавим Западом“ који Русији жели нанијети стратешки пораз и „збрисати је с географске карте свијета“.
Претходно је предсједник Путин у јавном обраћању Русима назвао поступке побуњеника криминалном авантуром, забадањем ножа у леђа Русији и издајом, као посљедица претјераних амбиција и особних интереса. Сви они који су кренули путем издаје, уцјене и терористичких метода сносит ће неизбјежну казну, Оружане снаге РФ добиле су потребне наредбе, казао је руски челник и нагласио да ће се подузети одлучне мјере за стабилизацију стања у Ростову на Дону, гдје је блокиран рад цивилних и војних власти.
Директор руске Вањске обавјештајне службе Сергеј Наришкин малоприје је изјавио како је сада јасно да је пропао покушај дестабилизације руског друштва и распламсавања ватре братоубилачког грађанског рата.
Сергеј Муратов, замјеник предсједника одбора за обрану Вијећа Федерације, Пригожина је успоредио с руским генералом Андрејем Власовом којему је у Другом свјетском рату „повјерено оружје, нада и дужност да брани своју земљу, а он је своје оружје окренуо у другом смјеру”, као главни “издајник Великог домовинског рата“. То је исто Пригожин поновио и данас, казао је. „Пригожин је Власов модерне повијести Русије. Ми увијек чекамо издају од либерала, али добили смо издају с потпуно неочекиване стране. …“ – написао је руски сенатор на Телеграм каналу.
Предсједник Чеченске Републике Рамзан Кадиров изјавио је јуче слиједеће: “Борци Министарства обране и Националне гарде Чеченске Републике отишли су у зоне напетости. Учинит ћемо све да сачувамо јединство Русије и заштитимо њезину државност!”. Нагласио је да се побуна мора сломити и да су, ако за то буду потребне оштре мјере, чеченски борци на њих спремни.
Путину потпору пружили Ердоган и ирански државни врх
Потпору руском државном водству пружили су Бјелорусија и Иран, а Путин о стању у Русији телефонски извјешћује и челнике сусједних земаља – Бјелорусије и Средње Азије.
Све ово што се догађа, наравно – врло позорно мотри и Запад, прије свега у контексту украјинског рата.
Турски предсједник Реџеп Тајип Ердоган назвао је данас руског предсједника Путина и изразио пуну потпору руском државном врху и потезима које овај чини у свези покушаја оружане побуне, о детаљима које га је тијеком разговора информирао руски вођа – како је пренио Кремљ.
Како је позив обављен на иницијативу турске стране, није тешко повући паралелу с покушајем војног пуча у Турској, такођер у приближно слично, љетно вријеме, 15. српња, али 2016. године – када је Путин, уз тадашњег иранског вођу, био први страни државник који је Ердогану пружио отворену потпору и осудио намјере тамошњих пучиста (иако су тадашњи руско-турски односи још увијек били озбиљно поремећени турским обарањем руског бомбардера Су-25 над Сиријом, у близини турске границе).
Понавља ли се на неки начин повијест или је у Русији ствар ипак о нечем другом?
Закључак: Три теорије о томе тко стоји иза свега
Према мом мишљењу, за сада се могу искристализирати три теорије о томе тко могуће стоји иза наведеног покушаја оружане побуне у Русији.
Према првој, и по мене најмање вјеројатној, узрок побуне је недавна одлука руског Министарства обране да сви драговољци који ступају у редове руских постројби, укључујући и у оне у приватном власништву па тиме и Вагнера, уговоре морају склапати искључиво с Министарством обране преко којег ће им се и исплаћивати новчана средства. Том се потезу одмах отворено успротивио Јевгениј Пригожин, казавши како његови борци то неће учинити. Наравно, Пригожинов бизнис овом мјером може бити уздрман, али је тешко очекивати да би се само због тога одлучио на оружану побуну;
Друга теорија је како иза свега овог стоје стране обавјештајне службе, које су, умјесто, очекивано либерала, за напад на руску државну власт изабрале на бојиштима провјерене и у руском народу врло популарне припаднике Вагнера – недвојбене руске домољубе. То би страним агентурама посве сигурно нудило пуно веће шансе за коначни успјех дестабилизације руског друштва и преузимање власти у Москви од себи оданих структура, него да исто чине с либералном опорбом која је у страху за своју будућност стјерана у кут (осим оне која стоји уз Ходорковског, Наваљног (он је у затвору у Русији) и њима сличних који дјелују у иноземству и који отворено заступају тезе о рушењу не само Путина, већ и географском смањењу територија руске државе у дословном смислу ријечи).
И трећа теорија била би како иза свега овог стоји сам Владимир Путин и најужи круг његових провјерених сурадника из редова војске и ФСБ-а. Циљ би био коначни обрачун са свим, из било ког разлога непоћудним елементима односно кадровима у војним и цивилним структурама власти (због неспособности, пасивног отпора средишњој државној политици, партикуларних интереса, коруптивних радњи и сл.), којима руско друштво обилује. При том се најчешће ради о кадровима с дугим професионалним стажем и потенцијално изложеним различитим вањским и унутарњим побочним утјецајима.
Како сам прву теорију означио како најмање вјеројатну, остаје дилеме између двије посљедње.
Одговор која је од њих точна дат ће само вријеме.
Наиме, ако се стање у побуном захваћеним регијама тј. градовима разријеши брзо и без значајнијих посљедица по руски државни врх, то би значило могућност бриљантно одигране Путинове игре, слично оној какву је одиграо и сам Ердоган након неуспјелог војног пуча. Наравно уз битну разлику што пуч у Турској није организирао сам Ердоган, али се њиме касније итекако окористио у коначном разрачунавању с неугодном опорбом из редова ФЕТО-а дисидента Фетулаха Гулена у САД-у и с њим повезаних кадрова у војсци, обавјештајним и сигурносним структурама, али и на широком јавном простору – попут културе, медија и тд.
И обратно, ако се стање у Русији брзо не смири, већ дође до његове даљње дестабилизације – бит ће јасно како су бриљантну операцију, усудио бих се рећи до сада невиђену – у Русији извеле (покренуле) Западне обавјештајне службе.
Тајминг за исту био би им савршен: потпуно видљива, по Путина позитивна психолошка прекретница у руском друштву и руском политичком и војном врху које је консолидирало стање и које исказује видљиву мирноћу (за разлику од раније видљиве нервозе) када су у питању и војне акције и даљњи руски потези у Украјини и иноземству, али и када је руска јавност огромним дијелом стала уз Путина и руску војску.
Осим тога, што год тко говорио, јасно је да су руске снаге до сада не само зауставиле украјинску протуофензиву која није получила никакве спомена вриједне резултате (наводно освајање десетак села на 1000 километара бојишнице у три тједна офензиве то сигурно нису), већ су украјинској војсци нанијеле и неочекивано велике људске и материјалне губитке, о чему ових дана отворено пишу и утјецајни западни медији, попут јучер ЦНН-а, а раније и Њасхингтон Поста и других медија.
У таквим, по Москву повољним околностима, догодила се садашња оружана побуна.
Дакле, тко иза ње стоји најбоље ће показати вријеме односно брзина њезине неутрализације.
Зоран Метер
Извор: Geopolitika.news
