Пише: Милорад Дурутовић
Обратио се јавности Аднан Чиргић, обратио како само он умије, не као незналица јер он сигурно зна разлику између језика и дијалекта, већ ширећи још једном подвале умотане у обланду лингвистичке науке.
Узнемирила га помисао што се јавно исказала идеја да се и бошњачки језик озакони као службени језик у Црној Гори. Вели да то иде на корист четничком војводи Мандићу. То само говори колико је његова интересна филијала са Цетиња управо само то: борба за партикуларне интересе, који се камуфлирају наводном борбом за интересе Црне Горе.
Но та, назови, борба за црногорску ствар јесте ширење шовинизма и наметање Чиргићеве воље мултинационалној и грађанској заједници у Црној Гори.
Шта заправо хоће Чиргић!?
Аднан Чиргић, изгледа, још живи у ери ДПС терора, још помишља да се злоупотребом имена државе може преиначити прошлост те исте државе, избрисати њена језичка дијахронија, те игнорисати њена језичка синхронија, како би се наметнуло рјешење од којег би Чиргић највише могао да профитира.
Међутим, о том науму не треба више објашњења од ове напомене, не треба ни да уводи у очајање дјеловање Чиргићево, јер историја јесте бржа од садашњости. Наспрам лажима, подвалама и преварама изломљене слике данашње Црне Горе, стоји њен завидан историјски континуитет, а који не може избрисати, нити његов смисао преиначити ни триста хиљада „Аднана Чиргића“. Он и његови сљедбеници слободни су да за себе праве планове и програме како им воља, савјест и знање налаже, али да то намећу остатку грађана Црне Горе јесте недопустив чин. Није Црна Гора Чиргићева мираз па да са њим располаже по мјери личног профита.
