Треба бити безбрижан јер није мала ствар што смо били дио једног великог црквеног хода, једног продуженог литургијског трајања које је задивило оне све претрпаније остатке хришћанског живота широм Европе.
Бесмислено је питати о ономе што и у питању даје одговор, али морамо не би ли се једном престало са трговачким лицитирањем. Заиста је мучно слушати како се многи отимају око туђих заслуга, ипак, није први пут него је усуд који нас прати од вајкада. Ко је први покренуо литургију? Ко је први направио Цркву? Свакога Хришћанина морао би обузети стид прије него постави оваква питања али, ипак, постављамо их. Постављају их, прецизније, свако мало сви који имају потребу да оно што раде данас оправдају оним што су радили јуче.
То што смо јуче били уз праведнике и на страни истине не значи да смо добили кредит да данас лажемо и сврставамо се уз корисну неистину. Људи смо, па смо тако склони варању, а када превариш себе варанхе других буде рутина. Заиста, многи од нас, и они који говоре о себи и свом доприносу литијама и они који ћуте били су онда најбољи од икад.
Нико од нас, међутим, није покренуо ништа, а ништа се никада не уписује у историјске читанке. Треба с тога бити безбрижан јер није мала ствар што смо били дио једног великог црквеног хода, једног продуженог литургијског трајања које је задивило оне све претрпаније остатке хришћанског живота широм Европе. Нисмо били ако нијесмо и сад. Није, дакле питање „ко је први почео“ – питање је сад и биће заувијек: ко је први одустао?
Горан Даниловић
Извор: Фејсбук
