Treba biti bezbrižan jer nije mala stvar što smo bili dio jednog velikog crkvenog hoda, jednog produženog liturgijskog trajanja koje je zadivilo one sve pretrpanije ostatke hrišćanskog života širom Evrope.
Besmisleno je pitati o onome što i u pitanju daje odgovor, ali moramo ne bi li se jednom prestalo sa trgovačkim licitiranjem. Zaista je mučno slušati kako se mnogi otimaju oko tuđih zasluga, ipak, nije prvi put nego je usud koji nas prati od vajkada. Ko je prvi pokrenuo liturgiju? Ko je prvi napravio Crkvu? Svakoga Hrišćanina morao bi obuzeti stid prije nego postavi ovakva pitanja ali, ipak, postavljamo ih. Postavljaju ih, preciznije, svako malo svi koji imaju potrebu da ono što rade danas opravdaju onim što su radili juče.
To što smo juče bili uz pravednike i na strani istine ne znači da smo dobili kredit da danas lažemo i svrstavamo se uz korisnu neistinu. Ljudi smo, pa smo tako skloni varanju, a kada prevariš sebe varanhe drugih bude rutina. Zaista, mnogi od nas, i oni koji govore o sebi i svom doprinosu litijama i oni koji ćute bili su onda najbolji od ikad.
Niko od nas, međutim, nije pokrenuo ništa, a ništa se nikada ne upisuje u istorijske čitanke. Treba s toga biti bezbrižan jer nije mala stvar što smo bili dio jednog velikog crkvenog hoda, jednog produženog liturgijskog trajanja koje je zadivilo one sve pretrpanije ostatke hrišćanskog života širom Evrope. Nismo bili ako nijesmo i sad. Nije, dakle pitanje „ko je prvi počeo“ – pitanje je sad i biće zauvijek: ko je prvi odustao?
Goran Danilović
Izvor: Fejsbuk
