Руски гас и ЕУ – нова енергетска реалност

Европска енергетска криза искристалисала је неке нове релације. Русија је „освојила” економски простор, који јој, заправо, и припада у Европи. У геополитичком надметању економија побјеђује. Транзит гаса кроз Сjеверни ток 1 и 2 оставља скоро шест пута мањи угљенични отисак од коришћења украјинских гасовода. Тактика САД да за скупу нафту окриве ОПЕК+ а за скуп гас Русију пропала је. А ЕУ ће морати да се суочи и са чињеницом да је азербејџански гас из каспијских налазишта све више руски.

Гасовод (Фото: Спутњик)

Протеклих дана и недјеља је баш све, као и увијек, испливало на површину. Па и узроци европске енергетске кризе.

Американци су учинили пуно на производњи енергената – нарочито много са течним нафтним гасом. На крају су га, ипак, продали купцима у Азији, не у Европи. А Русију су поставили на „стуб срама”. Прогласили су је кривом зато што је ЕУ остала без гаса. Истовремено, енергија је поскупјела на рекордни ниво, тако да CNN пореди кризу у Европи са оном са краја шездесетих година прошлог вијека, када су Арапи дигли цијену нафте са четири на 20 долара и изазвали свјетску кризу. Сви стално понављају да је Москва дужна да спашава европска предузећа од банкрота. Смијешно, да није жалосно.

Зато и не чуди када Путин поручује Европљанима да престану да играју америчке игре. Да се брину о стварном стању ствари и економији, да закључе дугорочне уговоре са Руском федерацијом, израчунају стварну потребу и за навијек престану да причају о нафту и гасу који ће доћи са оне стране Атлантика и истјерати Русе из Европе. Да парафразирамо, рекао је: „Колико гаса наручите, колико напишете у уговорима, толико ћемо вам испоручити. Чак и кроз Украјину, преко Хондураса, куда год хоћете”.

Када се подвуче црта, у актуелној европској енергетској кризи Русија је „освојила” економски простор, који јој, заправо, и припада.

Свима је, ипак, јасно да је примарна цијена гаса и исплатива логистика.

Кључни „еко” аргументи

У чему је проблем? У економији и, што је важно, екологији.

Транзит гаса од Русије до западноевропских потрошача – кроз Северни ток оставља скоро шест пута мањи угљенични отисак (емисије гасова са ефектом стаклене баште) него кроз украјински гасоводни систем. Дакле, исплативије је пустити гас кроз Северни ток 1 (да се попуне капацитети првог гасовода), Северни ток 2, а у блиској будућности направи и Сjеверни ток 3. Тако би гас, по повољнијим економским и еколошким условима него кроз украјинске гасоводе, несметано стизао у ЕУ.

Сјеверни ток 1 (Фото: nspm.rs)

Мађарска је размотрила све предности и недостатке, те се одлучила за Турски ток. Тим правцем сјутра нико неће зауставити гас. Нити ће га украсти, као што се то дешавало за вријеме гасних криза с почетка овог вијека. Србија сада договара дугорочни уговор за снабдијевање овим енергентом. Руски министер спољних послова Сегеј Лавров, између осталог, је и зато у Београду.

Чеси су изабрали нову власт, која ће бити жестоко антируска. Аустрија је остала без канцелара Себастијана Курца, те тек очекујемо да видимо како ће се понашати нова влада Аустрије (битно због учешћа аустријских компанија у пројектима Сjеверни ток 1 и 2, те подземних гасних складишта).

Енергетика је бизнис

А, ако неко у НАТО, у Украјини… жели да плати премију, нико нема ништа против. Нека Запад то чини из свог џепа. Русија, очигледно, никоме неће давати бонусе, посебно земљи која је без разлога назива непријатељем. Ако Украјинци желе директне испоруке гаса, нафте, угља, електричне енергије, уранијума, што се Руса тиче – може. Енергетика је бизнис, иако сада изгледа као геополитичко оружје. Нема политике, већ чиста економија. Али, власти у Кијеву то не желе.

Украјински премијер каже да неће ни под којим условима куповати руски гас, уранијум… струју за сада не помиње, каже да, и да им га дају, неће узети. У психијатрији се то назива поремећај. Заправо, ријеч је о корупцијским шемама, на којима су украјински олигарси профитирали од 2005. године. Нема ту никакве политике, чиста корупција.

Ситуација с енергетским ресурсима у Украјини је ужасна. Погоршава је чињеница да је земља ушла у ту еколошки чисту, „зелену” енергију. Господин Ринат Ахметов уложио је силан новац у овај посао, чини се без размишљања. А сада, преко свог џепног премијера ломи владу, Врховну раду (парламент Украјине), а посебно народ.

Замке зелене оријентације

Лобисти са слоганима „Зелено је наш дом, забава…”, поручују корумпираним заступницима, дају новац преко НВО сектора и медија посланицима и утицајним људима, како би прогурали потребне законе.

Ахметова не брине, ни најмање, што ће прелазак економије из угљоводоника у зелену енергију довести до поскупљења за најмање тридесет до четрдесет посто. Поготово га не брине шта ће бити са људима, шта ће се дешавати због наглих поскупљења. Што би требало да учине произвођачи ђубрива (главног извозног производа Украјине), којима 80% цијене производа чини неопходна енергија?

Odessa Port Plant већ је стао. А шта ће бити са приносом пољопривредне производње, која ће без ђубрива пасти и до три пута? Нико не зна у колико ће се сати то догодити. Шта ће се догодити са цијенама хране, које су у Украјини већ премашиле пољске, мађарске и словачке, сустигле њемачке и холандске, те се убрзано крећу према швајцарским. Да ли се то Украјина враћа натраг у 19. вијек, на проблем масовне глади? Или иде у вегетаријанство?

Гасовод (Фото: Спутњик)

Заправо, сточарство је штетно за очување природне околине. Грета Тумберг вришти да краве „јако прде” (то је заиста изјављено у УН) и загријеавају атмосферу планете, па ће Украјинци бити прва „зелена нација” на свијету.

А кад толико „позелене”, али од бијеса, онда би се могло причати о повратку у стање пре 2014. године, на чему Москва заправо континуирано ради протеклих година. Побиједити без испаљеног метка, на главном геополитичком терену у Украјини, није мала ствар.

САД најављује продају нафтних резерви

ОПЕК и Русија су одбили амерички захтјев да повећају производњу нафте. Сједињене Америчке Државе позвале су нафтни картел да то учини, али ОПЕК+ је одабрао пут договореног плана за спор раст производње.

Као аргумент САД су навеле да је цијена „црног злата” превисока за америчку економију, која мора да се опорави. У цијелој причи је најзанимљивије да су и Саудијци одбили захтјев изасланика Џоа Бајдена да разговарају о томе и поручили „нека Вaшингтон на тржиште пусти своје стратешке резерве, ако баш жели интервенисати на цијенама”.

Да подсјетимо, то је, иначе, учинила Кина.

И, Сједињене Државе сада одиста размишљају о коришћењу својих стратешких резерви нафте, први пут од 2011. године, за снижавање цијена бензина, рекла је прошле сриједе на саммиту Financial Timesa (FT) о стратегијама транзиције енергије, министрица енергетике Џенифер Гранхолм. Истовремено, челница америчког Министарства енергије не искључује ни забрану извоза америчке сирове нафте.

„Ово је алат којег нисмо користили, али је ипак алат”, рекла је Гранхолм.

Сирова нафта брент дан прије је достигла цијену од 83,47 долара за барел, што је највиши ниво од 2018. године. Ипак појефтинила је 1,62 долара или 2%, на 80,94 долара. Сирова нафта WТИ поскупјела је на 79,78 долара, највиша цијена од 2014. године, прије него што је пала на 77,42 долара.

И природни гас нагло је поскупио посљедњих мјесеци због неколико узрочно посљедично повезаних догађаја. Ту спаде и већ поменуто одбијање ОПЕК+ да повећају производњу.

У својим је коментарима дан раније америчка секретарка за енергетику такође је назначила да Вашингтон чини све што може како би помогао у глобалној несташици природног гаса, „укључујући рјешавање навода о манипулацији тржишта од стране Русије”.

Годинама смо преко свјетских медија и угледних часописа читали анализе универзитетских професора о Јужном гасном коридору, те да ће Азери заменити Русе, да Шах Дениз има гаса за три и по вијека… Све небулозе које су писане сада не само да су раскринкане, него је и најлуђем НАТО лобисти постало јасно да то каспијско гасно/нафтно поље даје максимално 10 милијарди кубика гаса за ЕУ. Уз то, четвртину поља купују „зли Руси”, тако да тај гас де факто постаје „руски”.

Азербејџански гас за Европу све више постаје руски

Лукоил је повећао свој удио у азербејџанском Шах Денизу. Ускоро ће руски конзорцијум посједовати четвртину пројекта производње гаса, који ће ове године бити испоручен Европи.

Сjеверни ток 2 (Фото: ИН4С)

Лукоил је потписао уговор о преузимању 15,5% удјела у гасном пројекту Шах Дениз у азербајџанском сектору Каспијског мора од малезијске фирме Петронас. Због тога ће се удио руског предузећа у главном гасном пројекту Азербејџана повећати са 10 на 25,5%.

Износ трансакције биће 2,25 милијарди долара, њено затварање се очекује након испуњења услова суспензије, укључујући одобрење државне нафтне компаније Азербејџанске Републике SOCAR. (Извор Восток).

Осим Лукоила, у Шах Денизу су власници и британски BP (28,8%), турски TPAO (19%), азербејџански Socar (10%) i Southern Gas Corridor (10%), који припада влади Азербејџана.

Око хиљаду фирми с руским капиталом, укључујући Лукоил, интегрисано је у примјену акционог плана за развој кључних подручја руско-азербејџанске сарадње, потписаног 2018. на састанку шефова држава, Владимира Путина и Илхама Алијева. Повећање руског удјела у пројекту Шах Дениз отвара нове могућности за синергију у перспективним секторима националних економских система. Истовремено даје све мање шансе Европљанима да уђу у лукративне послове на Каспијском мору. Чак 25 година је Лукоил акумулирао огромно искуство у Каспијском мору, у стратешкој регији за цио свијет, стварањем озбиљне производне и транспортне инфраструктуре.

Пројект Шах Дениз главни је пројект производње гаса у Азербејџану. Током 2020. производња је износила 18 милијарди кубних метара. Друга фаза пројекта требала би да повећа раст производње до 26 милијарди кубних метара. Шах Дениз 2 дјелује као главна ресурсна база за рад Јужног гасног коридора од Азербејџана до Европе. Ове године започело је снабдијевање земаља ЕУ, а када буде потпуно напуњен, гасовод ће годишње испоручивати Турској шест а Европи 10 милијарди милијарди кубних метара гаса.

Руси – кључни за снабдијевање Европе гасом

Будући да, привремено, ове године Турска и Азербејџан нису продужили уговор о снабдијевању прве фазе Шах Дениза, смањени волумен послат је у Европу. Ове је године за ЕУ било планирано да се испоручи пет милијарди кубних метара, а већ у септембру извоз је већ премашио шест милијарди кубних метара.

Међутим, то нису све аквизиције приватне руског нафтног и гасног гиганта у Азербајџану. Почетком године најавила је свој улазак у пројект истраживања плитког вода Apsheron Peninsula (SWAP). Лукоил се с британсkim BP-om договорио да од њега откупи 25% удјела. Након што се посао закључи, BP ће остати оператер пројекта са 25% удјела, док ће Socar у државном власништву држати 50%.

Лукоил има традиционално јаке позиције на Каспијском мору. Мислим да су у овом случају искористили прилику која се отворила у вези са жељом Малезијаца да се повуку из пројекта. Штавише, нове цијене, новонастала ситуација побољшава ионако добре позиције руског гиганта.

Гасовод (Фото: Спутњик)

И, ето те враже, сад ће опет да испадне да су Руси, иако нису ништа, ипак кључни играч за снабдијевање гасом европског континента. Обична пословна трансакција лако је минирала настојања ЕУ да набаве јефтин гас, а да не купе руски.

Очигледно, добар потез, са стајалишта Москве.

П.С.

Либан је без електричне енергије због прећутног ембарга којег су САД и Израел увели Либану. Забранили су снабдијевања ове земље нафтом и нафтним дериватима. Земља је тренутно без електричне енергије. Наду Либанци полажу у Иран, који покушава да их снабдије директном копненом рутом или танкерима преко сиријског Banyasa.

Милош  Здравковић

Извор: Iskra.co