Развој бизниса у Црној Гори одвија се у економији којом доминирају микро, мала и средња предузећа, док су велики индустријски системи ријетки. Зато је питање доступности финансирања једно од најважнијих развојних питања у држави. Бизнис не расте само од пословне идеје -расте од капитала, повјерења и институционалне подршке. У земљи гдје се предузетништво најбрже развија у секторима трговине, туризма, услуга и пољопривреде, поуздани извори финансирања могу бити пресудни за то да ли ће предузеће опстати или нестати у првих 12 мјесеци. Портал Банкар доноси анализу кључних извора финансијске подршке за бизнисе у Црној Гори, са фокусом на Развојну банку, комерцијални банкарски сектор, микрокредитне институције и државне програме подстицаја предузетништва.
У земљи у којој је око 98% компанија мало или микро, ова комбинација финансијских стубова омогућава да се бизниси развијају, дигитализују, извозе и постају отпорнији на кризе. Црна Гора је премала економија да би расла без снажне институционалне подршке. Снажан предузетнички сектор је основ одрживог раста, запошљавања и смањења увозне зависности. Иако каматне стопе глобално расту, домаће финансијско тржиште нуди широку лепезу инструмената који омогућавају бизнисима да реализују инвестиције које би раније биле недостижне. На том путу кључну улогу игра нова Развојна банка Црне Горе, насљедник некадашњег ИРФ-а. Тиме је држава добила савремену развојну институцију усклађену са стандардима ЕУ.
Развојна банка Црне Горе: Најважнији стуб повољног финансирања
Данашњи програми кредита и гарантних линија посебно су прилагођени микро, малим и средњим предузећима, али и стартаповима.
Развојна банка нуди:
- најниже каматне стопе на тржишту за развојне пројекте
- дугорочне инвестиционе кредите (7–15 година)
- грејс период до двије године
- кредитне линије за зелене пројекте, дигитализацију и производњу
- гаранције које омогућавају предузећима да лакше добију кредите од комерцијалних банака
Ови програми се наслањају на претходне линије ИРФ-а, а Развојна банка их унапређује и проширује у складу са ЕУ праксом.
Каматне стопе и услови (оријентациони распони, према јавно доступним програмима бившег ИРФ-а и најавама Развојне банке)
- мала и средња предузећа: 2,5% – 4,5%
- почетници: 3% – 5%
- женско предузетништво: 2% – 4%
- енергија и зелене инвестиције: 2% – 3%
- пољопривреда и рурални развој: 3% – 4%
Развојна банка финансира пројекте које комерцијалне банке често сматрају ризичним, али држава види као стратешке – производњу, извоз, иновације, енергију и инфраструктуру. Увођење гарантних линија омогућава банкама да лакше кредитирају предузетнике без довољног обезбјеђења, што је посебно значајно за компаније у развоју. Овај модел је европска пракса коју Црна Гора тек развија, а која може вишеструко повећати обим кредитирања МСП сектора.
Комерцијалне банке – кључни извор капитала у свакодневном пословању
Доступност капитала често је пресудна разлика између идеје која остаје само план и бизниса који прераста у одрживу компанију. Једну од кључних улога имају комерцијалне банке, које обезбјеђују највећи дио ликвидности у привреди. Годишње пласирају стотине милиона еура у сектору малих и средњих предузећа. На црногорском тржишту тренутно послује 11 банака, међу којима су: Црногорска комерцијална банка (ЦКБ – чланица ОТП групе), Хипотекарна банка, Прва банка Црне Горе, Ерсте банка, НЛБ банка, Аддико банка, Универсал Капитал Банк, Ловћен банка, Запад банка, Зират Банк Монтенегро и Адриатик Банк.
Комерцијалне банке доминантно финансирају:
- набавку опреме
- обртна средства
- градњу и адаптацију објеката
- туризам и угоститељство
- трговину/увоз
- транспорт, логистику и мала породична предузећа
Услови финансирања (оријентационо)
- кредити за привреду: 6% – 9%
- готовински кредити предузетницима: 7% – 11%
- инвестиције у енергију и дигитализацију: 5% – 7%
Рокови отплате су углавном 3–10 година, а колатерал је обавезан у већини случајева. Банке све више комбинују финансирање са савјетодавним услугама, едукацијама и дигиталним рјешењима, што је посебно важно за микро и мала предузећа која немају интерне финансијске тимове. Банкарски сектор је тако позициониран као важан партнер предузетницима, посебно онима са стабилним пословањем и јасним инвестиционим плановима.
Микрокредитне институције (МКИ) – кључне за мале и почетничке бизнисе
Микрокредитне институције одобравају финансирање за оне које банке често одбијају, као што су пољопривредници и мала газдинства, занатлије и породични бизниси, жене предузетнице, предузетници без колатерала. Оне су често прва врата кроз која пролазе мали предузетници који немају историју пословања, колатерал или стабилан промет. У Црној Гори тренутно послује неколико микрокредитних институција.
Микрокредитне институције финансирају:
- мала газдинства
- породичне радње
- пољопривреднике
- занатске и трговинске дјелатности
- почетнике без колатерала
Услови финансирања:
- кредити од неколико хиљада до неколико десетина хиљада еура
- брза процедура
- мање формалности
- каматне стопе: 18% – 24%
МКИ пружају и менторску подршку, обуке и савјете, што представља додатну вриједност, посебно у руралним срединама и у сјеверним општинама гдје банкарске филијале постају све рјеђе.
Економија без људи: како одласци и старење мијењају Црну Гору
Државна подршка: субвенције, грантови и пореске олакшице
Подршка бизнису у Црној Гори не заснива се искључиво на кредитним линијама. Држава последњих година развија све снажнији пакет финансијских и нефинансијских подстицаја који имају за циљ јачање предузетништва, конкурентности и транзиције ка одрживом моделу раста.
Програми субвенција каматних стопа усмјерени су на секторе од стратешког значаја — туризам, пољопривреду, производњу и енергетску ефикасност. Ту су грантови и ЕУ фондови, кроз програме као што су: IPARD III, EUDT, Horizon Europe…
Програм за конкурентност МСП предузетницима обезбјеђује ненадокнадива средства, суфинансирање инвестиција, дигитализација и јачање иновационе инфраструктуре…
Како се Црна Гора приближава ЕУ, државна подршка се све више усклађује са правилима о државној помоћи, чиме се јача повјерење инвеститора и конкурентност домаћих фирми.
Извор: Банкар.ме
