Пише: Милија Тодоровић
Неколико зачаурених канцера етно-федерализације Црне Горе, које нам је оставио ДПС у насљеђе, ових дана пулсирају пред прскање. Цетиње као „рупа у свемиру“, Улцињ као енклава „ни на небу ни на земљи“…итд. Иако је исти тај ДПС, на свом посљедњем конгресу, прогласио „борбу против етнофедерализације“ државе, уистину нема већег генератора подјела, од те партије.
Зато се г. Мики Спајић, премијер ЦГ, мора својски потрудити да жаришта таквог сепаратизма локализује и уклони. Како ће то урадити са Цетињем, виле знају. Вјероватно, за почетак треба игнорисати све иницијативе које долазе из атмосфере блокаде Крушевог Ждријела, и са позиције поглавице угроженог домородачког племена, коју изиграва г. Ђурашковић, градоначелник.
А што се Улциња тиче, нема ништа мудрије ни далековидије него га трансформисати од потенцијалне карауле Велике Албаније, у испоставу богатих шеика са Истока. То ће на Велику плажу и остале туристичке топониме довести богати свијет са Запада.
А они ће, опет, цијенити да је Улцињ дио државе Црне Горе, а не слијепо цријево локалног шовинизма. Волио бих да нијесам у праву, али ово може бити разлог зашто се Генци и Мехмед врпоље. Адреса за унапређење Улциња, са оваквим новим партнерима, мора бити држава ЦГ а не, тамо неки, општинари.
Ко зна, можда се послије овога, под Ловћен паркирају неки Швајцарци или Кинези, који су одавно прежвакали друштвене теорије о кантонима и енклавама какве су Хонг Конг или Макао, и можда благодарећи Микијевој политици Цетиње поново постане дио, или центар Црне Горе?
