Пише: Хавијер Блас
Превео: М. М. Милојевић
Фикс идеја председника Трампа да црпи минерале из ратом разорене земље је дубоко илузорна
Оно чиме Украјина располаже је спаљена земља, они чиме не располаже јесу ретке земље. Изненађујуће, многи људи, међу којима је нико други до амерички председник Доналд Трамп – изгледа да су убеђени да земља располаже богатим минералним резервама. То је заблуда.
Ово није по први пут да је Вашингтон погрешно разумео геолошке прилике у ратној зони. Године 2010, САД су објавиле да су откриле резерве минерала вредне хиљаду милијарди долара у Авганистану, укључујући неке кључне сировине за производњу батерија за електрична возила, попут литијума. Пентагон је ишао толико далеко да је Авганистан описивао као литијумску Саудијску Арабију.
Све су то биле важне ствари, један геоекономски шок који би преобликовао светску политичку мапу. Али то је било, као што су многи тада говорили, потпуно фантазирање. Исто важи и за тобожња украјинска богатства.
Украјина нема ретке земље
Упркос разним причама о огромним потенцијалима није познато да Украјина располаже било каквим резервама главних елемената који се обједињено називају ретким земљама, које тражи Доналд Трамп.
Ако је усредсређеност на Авганистан било углавном у вези са бакром и литијомом, кључним металима за електрификацију било чега, у средишту пажње у Украјини су ретке земље, група од седамнаест елемена коју средњошколци памте по њиховим именима која ломе језик. На овом попису су елементи попут празеодијума, диспорзијума и прометијума.
За Трампа, значај ових ретких земаља потиче отуда што Кина доминира снабдевањем на светском нивоу. У сићушним количинама, елементи се користе у егзотичним легурама. Иако се често представљају као кључни за високотехнолошке примене и у индустрији наоружања, њихова употреба је понекад и врло прозаична. Дајсон лимитед, популарни британски произвођач урађаја за домаћинство, хвали се како користи елеменат неодимијум у магнетима својих усисивача, на пример, тако да се они окрећу „пет пута брже него мотори Формуле један“.
Фама о украјинским ретким земљама почела је од самих Украјинаца. Очајни да пронађу начин да привуку Трампа, они су погрешно проценили да тада долазећем председнику прикажу ‚план победе‘ у новембру у којем су преценили – и то куд и камо преценили – потенцијале које пружају минералне резерве њихове земље. Ускоро, изгубили су контролу над наративом.
Трамп је 3. фебруара пренаглашено рекао да Украјинци имају ‚врло драгоцене ретке земље‘. Пошто увек тежи да се прикаже као онај који склапа договоре додао је: ‚Настојимо да постигнемо договор са Украјином где би они зајемчили за оно што им дајемо њиховим ретким земљама и другим стварима‘. Неколико дана касније на овом трагу дао је још снажнију изјаву, када је 11. фебруара на каналу Фокс њуз, говорио о својим разговорима са украјинским званичницима: ‚Рекао сам им да желим еквивалент у вредности петсто милијарди долара у ретким земљама‘.
Фајненшел тајмс: Како је партија Олафа Шолца изгубила упориште у језгру немачке индустрије
Био сам збуњен. Колико је мени познато, Украјинa не располаже великим резервама ретких земаља изузев малих рудника скандијума. Америчка Геополошка истраживања (US Geological Survey), поуздани извор података у овој области, не наводи ову земљу међу онима које располажу знатним резервама. Нити то чини било која база података која се уобичајено користи у рударском пословању.
Једноставно речено, мото да је потребно само пратити траг новца овде не доноси плодове. У најбољем случају, вредност целокупне светске годишње производње ретких земаља приближно је петнаест милијарди долара – обратите пажњу на годишње. То је једнако вредности дводневне светске производње нафте. Чак и да Украјина располаже гигантским депозитима, они не би било толико вредни у геоекономском смислу.
Претпоставимо да Украјина може, неким магијским поступком, да произведе двадесет одсто светске потрошње ретких земаља. То би било једнако три милијарди долара годишње. Како би се досегло петсто милијарди долара које је споменуо Трамп, САД би морале да осигурају више од сто педесетогодишње украјинске производње. Што је потпуна бесмислица.[1]
Велика трговина природних добара насупрот ретких земаља
Вредност сирове нафте и производње бакра далеко надвисује вредност трговине ретким земљама
Чини ми се да постоје две могућности: да је Трамп у праву – а да ја веома грешим – и да Украјина, у ствари, располаже великом количином ретких земаља; или да је направио омашку, и да је под ретким земљама, заправо мислио на друге минерале. Или је можда на уму имао релативно мали потенцијал једног елемента – скандијума[2] – и да је онда то преувеличао.
Хајде да испитамо другу могућност, зато што она барем има извесног смисла. Иако Украјина не располаже комерцијално упосленим резервама ретких земаља, она располаже рудницима других минерала. Пре рата ас Русијом, Украјина је производила знатне количине руде гвожђа и угља. Ниједан од ових ресурса није стратешки важан, али је земља од рударења оба ова ресурса пристојно зарађивала. Међутим, проблематично је што се неки од ових рудника налазе на територији коју је запосела Русија.
Можда је Трамп помешао ретке земље са много ширим концептом критичних руда. Када је посреди потоње, Украјина располаже неким комерцијално исплативим рудницима титанијума и галимума. Изворишта обају ових метала су прилично вредна и имају извесну стратешку важност, али опет, контролисање било којег од њих не би изменило геоекономику. И никако нису вредни петсто милијарди долара које је Трамп спомињао.
Ипак, амерички председник неодступно говори о ретким земљама; не једном, већ неколико пута. Онда, можда он зна нешто о свету природних добара што је мени промакло. Али нисам пронашао кредибилни избор који наводи да Украјина кипти од ових резерви.
Сваки документ на који ми је у међувремену указивано понавља исте конспиролошке тврдње које се могу пронаћи на блогосфери. Често се погрешно наводи да се накупине неких минерала који садрже ретке земље могу изједначити са резервама које је могуће комерцијално рударити. Многи од ових избора истичу Новополтавско лежиште, које су Совјети открили 1970. године, као потенцијално извориште. Иако ту заиста јесу присутне омање количине ретких земаља, њихово црпљење делује немогуће – те тај локалитет и даље стоји као непродуктивно лежиште уместо да је постао рудник педесет година након што је откривен. Украјинска влада описала је Новополтавск као релативно тешко лежиште за рударење и рекла је да би сваки принос ретких земаља био на самој граници, што значи да не би било економично да се експлоатишу по садашњим ценама. Још горе, минеролошке особености говоре против могућности експлоатације: преовлађујући извор је минерал код којег је издвајање елемента изузетно тешко.
Фајненшел тајмс: Брза испитивања и јуриш на кинеске супер сличне лекове
Најгори памфлети у којима се тврди да Украјина располаже великим лежиштима ретких земаља имају обележја Северноатлантског пакта и нашироко се деле као доказ да је Трамп у праву. Ово је у децембру 2024. године написао НАТО Центар за изузетност енергетске сигурности (NATO Energy Security Centre of Excellence), организација са седиштем у Литванији. Иако повезана са војним савезом, те носи његово име у сопственом називу и користи се истим визуелним обележјима, ова организација и са њом повезане подружнице су независна тела изван командног ланца НАТО. Документ је провокативне садржине: ‚Украјина се помаља као поренцијално кључан глобални снабдевач метала који се означавају као ретке земље попут титанијума, литијума, берилијума, мангана, галијума, уранијума…‘ Списак би требало да алармира свакога ко га прочита. Било ко, макар са површним знањем хемије зна да се ниједан од набројаних минерала не сврстава у ретке земље.
Зашто су обележја НАТО придодата овом извештају у којем по свој прилици нису провераване ни основне чињенице, тешко је разумети. Портпарол ми је рекао да гледишта изнета у извештају пре одражавају ставове аутора а не гледишта НАТО – што није јасно назначено у документу. Извештај, неисправљен, и даље је доступан на интернету.
Уколико је он послужио као извор Трамповим саветницима да га увере да Украјина обилато располаже ретким земљама, то би било онеспокојавајуће – светска политика заснована на преписивању. Но, то би исто тако прецизно пристајало кафкијанској 2025. години.
Извор: Блумберг
