„Црна Гора може успјешно да се повеже са глобалним ланцима вриједности и производи одређене дијелове за цијели свијет, захваљујући својој отворености према међународној трговини“ – казао је проф. др Предраг Бјелић, истакнути економиста и професор међународне трговине и економије Европске уније на Економском факултету Универзитета у Београду.
Професор Бјелић је стручњак за међународну економију, с посебним фокусом на глобалне ланце вриједности и процесе деглобализације. Усавршавао се на London School of Economics (LSE), Harvardu и Универзитету у Ослу, а у својој каријери објавио је неколико књига и више од стотину научних радова. Његово међународно искуство укључује ангажман као експерт Svjetske trgovinske organizacije (WTO) и Konferencije Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj (UNCTAD). Такође, предсједник је Одбора за докторске студије и члана Експертског савјета за правне и економске науке Универзитета у Београду.
На Универзитету Црне Горе предаје као гостујући професор, а дугогодишња сарадња са црногорским колегама резултирала је бројним научним пројектима и публикацијама. Поводом Дана научне дијаспоре, разговарали смо са професором Бјелићем о кључним промјенама у међународној трговини, изазовима деглобализације и улози универзитета у регионалној и глобалној економској интеграцији.
Црна Гора у новом глобалном економском окружењу
ПР УЦГ: Које прилике и изазове видите за земље као што је Црна Гора у овом новом глобалном економском окружењу?
ПРОФ. ДР БЈЕЛИЋ: Црна Гора је земља изузетних природних љепота, посједује море, планине, канјоне и језера, са разним могућностима развоја сектора услуга, посебно туризма. Веза Црне Горе, као мале привреде, са свјетским тржиштем, а посебно регионалним тржиштем, изузетно је значајна. Као важна туристичка дестинација Црна Гора извоз својих производа може да осигура индиректно, кроз продају ових производа туристима. Црна Гора мора да ради на заштити аутохтоних производа и обезбиједи географску ознаку поријекла, како би производе продавала или извозила по вишим цијенама. Као значајна туристичка дестинација, Црна Гора мора да обезбиједи своју повезаност, што прије изгради аутопут ка Србији и на приморју, и у прелазном периоду мора осигурати значајну авио повезаност са најзначајнијим тржиштима одакле туристи долазе. Црна Гора може да се успјешно повеже са глобалним ланцима вриједности и производи одређене дјелове за цијели свијет, због своје значајне отворености према свјетском тржишту.
ПР УЦГ: Ваша истраживања се баве глобалним вриједносним ланцима и деглобализацијом. Како бисте објаснили ове појмове и њихов утицај на међународну трговину, укључујући и земље попут Црне Горе?
ПРОФ ДР БЈЕЛИЋ: Моја ужа научна област је међународна економија, и у оквиру те области бавим се трговинским аспектима међународне економије. Међународна трговина данас је једна од најзначајнијих активности свјетске привреде. Услед процеса либерализације режима међународне трговине и дерегулације у бројним земљама света, привредна међуповезаност земаља је данас много већа него било када у историји. Свјетско тржиште се данас, посебно због великих глобалних компанија, све више посматра као јединствено тржиште на коме оне развијају своје пословање. Ови процеси су условили да се производња не обавља у једном погону, у једној земљи, него је производни процес разбијен у фазе и те фазе се селе у различите земље гдје се у оквиру међународне производње производе дјелови и склопови проивода. Овај нови начин производње називамо глобалним производним ланцима (Global Production Chains), а када ти ланци укључују и услуге онда их називамо Глобалним ланцима вриједности (Global Value Chains – ГВЦ). Данас се међународна трговина, као резултат ових ГВЦ састоји у размјени дјелова и слопова умјесто комплетних производа. Али ова форма међународног пословања је могућа само уколико потраје глобализација свјетске привреде и овако либерални услови трговине између земаља. Али у последњој деценији ми видимо да у свијету све више долази до геоекономских превирања и сукоба, заоштравања режима међународне трговине, увођењем нецаринских баријера па и растом царинских стопа. Ово уводи свијет у процес деглобализације што утиче на ГВЦ да се прекидају и формирају неки регионални ланци. Они подразумијевају субоптималну размјену добара и коришћење ресурса. За мале земље, као што су земље нашег региона, веома је важна повезаност са глобалним тржиштем, не само ради привредног развоја него и ради опстанка.
Улога унверзитета у прилагођавању промјенама
ПР УЦГ: Као гостујући професор на Универзитету Црне Горе, како видите улогу универзитета у региону у разумијевању и прилагођавању промјенама у глобалној трговини?
ПРОФ. ДР БЈЕЛИЋ: Универзитети у нашем региону, на подручју бивше Југославије, укључујући и Албанију, у значајној мери су отворени за међународну сарадњу, и реформисали су своје курикулуме тако да су их ускладили са савременим развојем економске науке и захтјевима пословне праксе. Државе региона су високо зависне од свјетског тржишта и међународне трговине, неке у трговини робом (као Србија, Босна и Херцеговина и Сјеверна Македонија) а неке у трговини услугама (као Црна Гора, Хрватска и Албанија). На универзитетима у региону се значајно изучавају проблеми везани за међународну економију, како трговинске тако и финансијске аспекте ове области. На добром броју универзитета постоји и посебна катедра за међународну економију и на већини и смјерови посвећени међународној економији и пословању.
ПР УЦГ: Откада траје Ваша сарадња са Универзитетом Црне Горе?
ПРОФ. ДР БЈЕЛИЋ: На Економском факултету Универзитета Црне Горе сам почео да предајем још давне 2008. године, прво на основним академским студијама, на предмету Међународно пословање, а касније на последипломским студијама, на предмету Међународна трговинска политика. Као хонорарни наставник сам био биран и од стране Факултета и Универзитета. Имао сам веома успешну сарадњу, како са колегама тако и са студентима. Колеге из Подгорице и ја имали смо неколико заједничких међународних пројеката и објавили неколико радова у реномираним међународним часописима. Учествовао сам у комисијама за избор колега из Подгорице и био рецензент књига. Колеге су боравиле доста пута на академској размени код мене у Београду. Био сам ментор неколико доктората и једног мастер рада у Подгорици. Универзитет Црне Горе је међу првима увео строге критеријуме у погледу референци потребних за ментора дисертације. На Дипломатској академији „Гавро Вуковић“ Министарства вањски послова Црне Горе сам предавао још од 2007. године.
Богатство међународног искуства
ПР УЦГ: С обзиром на Вашу богату каријеру и сарадњу са међународним организацијама попут WТО и УНЦТАД, које су кључне лекције које стекли и које сматрате релевантним за академску заједницу и економију Црне Горе?
ПРОФ. ДР БЈЕЛИЋ: Годинама сам био експерт за WTO и UNCTAD, предавао на њиховим курсевима о међународној трговинској политици, намијењеним за експерте из министарства трговине и академску заједницу, сарађивао на пројектима. Међународна сарадња, не само економска него и свака друга, је од изузетног значаја за мале земље. Црна Гора је чланица UN и WTO, и као таква значајно може заштитити своје интересе пред већим, и моћнијим земљама. За академску заједницу и студенте је битно да стално теже усавршавању и остваривању виших циљева, да се интегришу у светске токове врхунске науке. Наставници и студенти треба да користе све могућности академске размЈене, а студенти да се посвете и обављању адекватне праксе.
ПР УЦГ: Ваше образовање и искуство обухватају студије на ЛСЕ, Харварду и Универзитету у Ослу. Како су та искуства обликовала Ваш приступ предавању и истраживању, и на који начин их преносите студентима у региону, укључујући Црну Гору?
ПРОФ. ДР БЈЕЛИЋ: Усавршавање на врхунским образовним институцијама у свијету, захваљујући бројним стипендијама као Фулбрајт, Chevening и друге, ми је омогућило да сагледам могућности, али и начин рада предавања и креирања курсева у области међународне трговине. Харвард као водећа институција у свијету призала ми је могућност за бројна истраживања и да схватим колико је битно да се радови међународно публикују. На ЛСЕ сам прошао обуку за наставнике на три курса и направио сам курикулум предмета Међународна трговина, који користим на Економском факултету у Београду и који сам користио и у Подгорици. Али важна страна овог усавршавања су контакти које сам прикупио током посета и који се још више развијају.
Важност размјене знања
ПР УЦГ: Које бисте савјете дали студентима Универзитета Црне Горе који желе да се баве међународном трговином и економијом у глобалном контексту?
ПРОФ. ДР БЈЕЛИЋ: Веома је битно да се озбиљно приступи изучавању међународној трговини, како теоријски тако и у пракси. Савремени геоекономски сукоби могу довести до раскидања глобалних ланаца вриједности па се пракса мора свакодневно пратити. Током студија осим обавезне литературе треба читати што више и других извора, посјећивати семинаре и трибине. А такође је битно да студенти обаве и праксу у неким успјешним компанијама. Свјетска пракса, како размјена преко Еразмуса и ЦЕЕПУС-а, тако и пракса у глобалним компанијама може да омогући да се ова знања пренесу у Црну Гору.
ПР УЦГ: Како Дани научне дијаспоре и слични догађаји могу допринети развоју сарадње између научника из региона и оних који раде на међународном нивоу, посебно у области међународне трговине и економије?
ПРОФ. ДР БЈЕЛИЋ: Први пут сам ове године учествовао на Данима научне дијаспоре Црне Горе и изненађен сам колико је овај скуп био користан да се упознам са истраживачима из читавог свијета. Изненађен сам како је било занимљиво и корисно слушати излагања колега из различитих области. Мислим да и у наредним годинама треба задржати традицију организовања ових скупова. Мој покојни отац који је поријеклом из Колашина би био веома поносан на моје учешће, јер уз све иностране успјехе увијек је истицао да је важно што сарађујем и са Економским факултетом Универзитета Црне Горе.
Моје колеге и ја учествујемо у разним регионалним састанцима. Једни од њих су и редовни годишњи интеркатедарски састаци у области међународне економије, који се организују сваки пут на другом универзитету. Такође, бројне научне конференције су значајне за размену стручних мишљења.
Извор: УЦГ
