Svečana premijera grčko-američkog filma „Božiji čovek“ srpske rediteljke Jelene Popović, posvećenog Svetom Nektariju Eginskom, održana je sinoć u Beogradu u prisustvu patrijarha, sveštenih velikodostojnika i brojne publike.
Patrijarh srpski Porfirije na društvenim mrežama je podelio svoje utiske o filmu.
„Zaista je izvanredan utisak na mene ostavio film „Božji čovek“. U vremenu egoizma i mržnje, opterećenom narcisoidnošću i u potpunoj konfuziji zbog površnosti, kao i zbog odsustva kriterijuma film Božji čovek, o svetom Nektariju je upravo ono što nam je bilo potrebno. Svetitelji Božiji zbog jedinstva sa Hristom postaju bespočetni, ali oni nemaju ni kraja, pripadaju svim vremenima i pripadaju svim ljudima. Svetitelji Božiji su univerzalni ljudi koji nadilaze i svoj prostor, svoju porodicu, svoje vreme, pa čak i svoju Crkvu pomesnu, po svom blagodatnom delovanju, on nema neprijatelje, jer je čovek Hristov. Što znači da svaki čovek koji se svetiteljima Božijim obraća, a svedoci smo i mnogi od nas, upravo ljudi koji se obraćaju svetom Nektariju, nezavisno od toga odakle su i ko su, ako mu se obraćaju sa poverenjem sila Božija je uvek celebna i uvek pomaže onome ko se sa verom i jednostavnošću i otvorenom srcu obraća svetom Nektariju i drugim svetiteljima Božijim. I to je ono što nam ovaj film svojom pričom poručuje i što ga preporučuje gledaocima“, naveo poglavar Srpske pravoslave crkve na Instagramu.
Ko je „Božiji čovek“?
Biografska drama duhovne tematike, iako na prvi pogled deluje kao nekomercijalni projekat, zabeležila je neverovatne uspehe u Grčkoj, gde se nalazi duže od mesec dana na prvom mestu u bioskopima, sa više od 300.000 gledalaca.
Težak život Svetog Nektarija Eginskog iz Grčke bio je praćen učestalim progonima, što ga je sve više osnaživalo, umesto da ga slomi, kako su se mnogi nadali i želeli.
Bio je sveštenik običnog naroda, a njegova iskrena poniznost je smetala veoma ponosnim pravoslavnim duhovnicima, koji su rešili da ga oklevetaju.
U tome su na žalost i uspeli, a glavni junak tako biva odbačen, optužen i prognan iz razloga koji mu nije poznat. Tada protagonista postaje kao lik Jozef K. iz kultnog romana „Proces“ Franca Kafke, odnosno karakter koji tumara po bespućima Grčke nakon što je proteran iz Egipta. Zapravo, njegova duboka odanost probudila je sumnje tih klerika, a vera u Boga mu je tokom celog života bila najbolja odbrana i nikad nije napuštao ljubav prema svom Spasitelju i tvorcu.
Nektarije je brinuo o siromašnima, učio je narod sa sela da čita i piše, a takođe je inspirisao mladiće da uđu u sveštenstvo, što nije nailazilo na odobravanje mnogih, kao strogog direktora jedne škole. Kao i junak romana „Proces“, ovde duhovni ili Božiji čovek ne uspeva da sazna šta tačno imaju protiv njega u crkvi, šta im smeta u njegovom iskrenom ponašanju prema ljudima.
On je osoba koja će bez problema na licu mesta skinuti cipele sa sebe i dati prosjaku koji je stalno bos danima, ili će pre sebe kazniti nego svoje učenike kada su ušli u neki sukob.
Sveti Nektarije je osnovao samostan na Egini, neplodnom i pustom ostrvu, koji i dan danas predstavlja svetionik vernicima, ali kako je to bio ženski manastir, tu su krenule nove optužbe na veoma sramnom i nečastivom nivou, bez dokaza i razloga. Čak su i njegovi poslednji trenuci života bili posvećeni za pomoć drugima: na samrti je predao svoju potkošulju paralizovanom čoveku u bolničkom krevetu pored svog, nakon čega je čovek ustao i prohodao. Ta scena je vanserijski snimljena i ostaje dugo u glavama gledaoca.
Glavni glumac se posvetio više veri nego glumi
Inače se ceo film od gotovo puna dva sata prati skoro u dahu, nije nimalo naporan ili razvučen, kako bi se očekivalo od ostvarenja ne toliko popularne tematike. Opet, „Božiji čovek“ iako posvećen veri, ne obraća se samo ciljnoj grupi – duhovnim osobama i crkvi.
Rediteljka sa potpisom -Jelena Popović, rođena je i odrasla u Beogradu, a onda se pre 20 godina odselila u Ameriku, gde je radila kao glumica, pisac-scenarista, i kasnije ju je put naveo u Grčku.
Glavni glumac Aris Servetalis je apsolutno izvanredan u naslovnoj ulozi, do te mere je uverljiv da deluje kao da je duboko u veri i privatno. Nedavno u susretu sa medijima, na pitanje kako je moguće da neki glumac tako bude sjajan u roli sveštenika, kao da je i sam postao Božiji čovek, režiserka je otkrila da se Aris posvetio veri više nego glumi, u privatnom životu.
Tako on provodi više vremena u manastiru nego u pozorištu ili na snimanjima, i zahvaljujući tome, on jednostavno nosi u sebi to nešto iskonsko da mu se veruje.
„Posebno je kod njega zanimljivo što je mogao da uđe u lik Nektarija samo ako je veoma umoran i ako se fizički iscrpljuje. Tada je izgledao savršeno za interpretaciju duhovnog čoveka, i kada je to shvatio, namerno se umarao, tako što je svake večeri igrao predstave u pozorištu, a onda ujutru dolazio da snima naš film“, navela je autorka filma nekoliko dana pre premijere.
Film će imati distribuciju širom sveta, od danas je u Rusiji, kao partner ovog grčko-američkog projekta, a slede – Francuska, Italija, Brazil, Južna Amerika, Južna Koreja, Egipat, Kairo, SAD, Kanada.
Biografska drama je snimana ukupno sedam nedelja, ali ne ođednom, jer je zbog naleta korona virusa imala prekid od dva meseca nakon pet nedelja. Filmsko delo je već osvajalo nagrade, najnovija je „Gran pri“ u italijanskom gradu Trentu.
