Према прелиминарним подацима Централне банке Црне Горе (ЦБЦГ), стране директне инвестиције (СДИ) од јануара до јула износе 457,3 милиона. То је наведено у Платном билансу Црне Горе у складу са БПМ6 (2010–2026), статистичком извјештају који ЦБЦГ редовно објављује. У односу на исти период прошле године, када су стране директне инвестиције износиле 448,5 милиона, то је за 8,8 милиона више.
Закључно са 31. јуном, у предузећа и банке уложено је укупно 71,9 милиона. То је готово дупло више, тачније 33,1 милион, него у истом периоду лани, када су инвестиције у предузећа и и банке износиле 38,8 милиона. Улагање у некретнине такође је скочило и до јула је достигло 237,7 милиона. То је више него за исти период прошле године, када су стране директне инвестиције у некретнине износиле 228,8 милиона.
Инвестиције које не повећавају основни капитал предузећа у првих пола године износе 137,4 милиона. Србија је прва по директним страним улагањима, а бројке говоре да су улагања у предузећа и банке, као и у некретнине, из ове земље повећана у односу на прошлу годину. Наиме, подаци за првих шест мјесеци ове године већ су премашили половину износа уложених средстава из цијеле прошле године. Укупне инвестиције за првих пола година из Србије у Црну Гору износе 92,3 милиона еура, од чега у привреду (предузећа и банке) 26,3 милиона, а у некретнине 55,7 милиона.
Уколико се упореде вриједности улагања из Србије за пола године са подацима на годишњем нивоу за 2025. годину (укупно 141,7 милиона директних страних инвестиција – привреда 22,9 милиона, некретнине 90 милиона, уз 22 милиона инвестиција без увећања основног капитала предузећа), евидентан је скок СДИ из те државе. Повећана улагања из Србије у привреду економиста Давор Докић види прије свега у успјешној куповини Хипотекарне банке од стране МК групе.
– Прелиминарни подаци из биланса показују да Србија полако шири утицај на наш банкарски сектор. Капитал се шири тамо гдје му је воља – каже Докић.
Пораст улагања у некретнине види као одраз чињенице да капитал и грађани Србије вјерују да ће Црна Гора убрзо ући у Европску унију и да ће се на тај начин и они најизгледније и најбрже приближити ЕУ.
– Динамика усвајања закона усклађених са европским законодавством увјерава да Црна Гора улази у ЕУ већ 2028. године. И то је капитал препознао – рекао је Докић.
Он сматра да повећано интересовање капитала из Србије за Црну Гору неће стати.
– Мислим да ће тај тренд расти што се више буде приближавао улазак Црне Горе у Европску унију – казао је Докић.
Како се наводи у документу ЦБЦГ, руске стране директне инвестиције за првих пола године износе 10 милиона, при чему улагања у привреду свега 424.000 еура, док су Руси купили некретнине у вриједности од 5,3 милиона.
Само у прошлој години руски држављани су уложили укупно 33,9 милиона, од чега су улагања у привреду износила 6,4 милиона, а у некретнине 17,8 милиона.
Уједињени Арапски Емирати су за првих пола године уложили 23,9 милиона, од чега 1,8 милиона у привреду, а 10 милиона у непокретности.
Повлачење руског капитала очекивано и због виза незаустављиво
Пад улагања капитала из Русије у Црну Гору је очекиван, а тренд ће се наставити јачим интензитетом како се буде приближавао 1. новембар, када ће ступити на снагу одлука о увођењу виза за држављане те земље, Турске, Бјелорусије, Кине и Саудијске Арабије, истиче Докић.
– По мени је то веома лоше, али улазак у ЕУ тражи и неке жртве. Ми смо највише погођени што се тиче Руса, јер су Руси били и наши најбољи гости, највећи потрошачи и највећи инвеститори дуги низ година. Међутим, законским рјешењима која су донесена евидентно ће бити отежан боравак Руса у Црној Гори, тако да је реално очекивати да се руске инвестиције и даље смањују. То сматрам веома лошим потезом, али вјероватно је вршен политички притисак – казао је Докић.
Он сматра да би Црна Гора требало да покуша да нађе адекватну замјену за руске инвестиције у виду капитала из Скандинавије и држава западне Европе, да би се на тај начин надомјестила количина новца коју су Руси остављали у Црној Гори кроз куповину некретнина, инвестиције у земљиште и високу потрошњу.
Извор: РТНК
