Недеља, 30 авг 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Премијерно промовисана “Антологија филма и поетика редитеља” Радослава Т. Станишића

Журнал
Published: 29. август, 2026.
Share
Фото: Вук Илић
SHARE

Прва антологија филма у Црној Гори и друга у региону, „Антологија филма и поетика редитеља“ др Радослава Т. Станишића представљена је премијерно у Кући нобеловца Ива Андрића, у оквиру програма 39. Филмског фестивала Херцег Нови – Монтенегро филм фестивала. О дјелу које представља значајан допринос домаћој филмологији и естетици, говорили су аутор, Радослав Т. Станишић, драмски писац, проф. Стеван Копривица, филмска критичарка, проф. Радојка Тмушић Степанов, књижевник и драмски аутор, проф. Јордан Плевнеш, књижевник и драмски аутор и филмски редитељ, проф. Драшко Ђуровић.

Ријеч је о антологији која, кроз 37 поглавља о бесмртним свјетским ауторима, успјешно премошћује јаз између теорије и праксе, нудећи аутентичан редитељски поглед на редитељски поступак. Кроз бритку и педантну ревалоризацију култних остварења – од револуционарног „Кино-ока“ Џиге Вертова, преко Ејзенштејнове „Оклопњаче Потемкин“, па све до Кјубрикове „Одисеје у свемиру“ и Кополиног „Кума“ – аутор не пише само историју, већ анализира саму режију живота.

Како је истакао Копривица, у Црној Гори нема књига које се на овај начин баве свјетском кинематографијом. По њему, Станишићева антологија је својеврсни приручник за оне који желе да имају професионалну информацију о ономе што чини суштину филмског стваралаштва.

„Ова антологија бави изабраним дјелима кинематографије, односно оним круцијалним са аспекта филмске поетике“ – навео је Копривица, додајући да Станишићева анализа полази од суштине филмског језика – композиције, секвенце, кадра, монтаже, значења, избјегавајући замку да их идеолошки обоји.

Фото: Вук Илић

Један од рецензената, професор Плевнеш, истакао је да га је књига дубоко дотакла: „Ова Станишићева књига велики је подухват филмологије и филмске естетике, не само на Балкану, него и у Европи и на свим свјетским меридијанима. У овој књизи, у коју је уврштено 37 бесмртних филмова свјетске кинематографије одабран је круцијални угао анализе редитељских имена који су на самом врху историје филмске вјечности“.

Професорка Тмушић Степанов, сарадница Културног центра Новог Сада, подсјетила је овом приликом на сарадњу коју Станишић остварује с овом установом културе у оквиру филмског фестивала Еуро-Ин. Истакла је значај прашке филмске школе, којој припада и Станишић својим приступом темама и њиховом обрадом, те нагласила значај његовог ранијег филмског и публицистичког опуса.

Ђуровић је кратко поздравио присутне, уз опаску шта је све „опасно“ у Црној Гори када се бавите кинематографијом и публицистиком, додајући: „Опасно је бити Радослав Т. Станишић који воли филм. Сигурно је, што рече добри Ратко Ђуровић, квалитет кад-тад побјеђује.“ Сигурно је опасно кад вечерас и за двије ноћи побиједи филм, а то је неподношљиво опасно – рекао је Ђуровић“.

На крају се присутнима обратио и Станишић, са поруком: „Сјетио сам се још једне реченице старог писца која каже – вино је начето, ваља га попити. Додао бих вечерас – књига је написана, треба је читати“.

Издавач је Нова књига из Подгорице (август 2026), уз подршку Секретаријата за културу Главног града Подгорица.

Извор: РТЦГ

TAGGED:Вук ИлићКултураРадослав Станишићредитељ
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Капитал из Србије расте у Црној Гори
Next Article Владимир Коларић: Хришћанство, нација и национализам

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Слободан Самарџић и Драгутин Ненезић о Вучићевој политици на Косову и Метохији

Професор Самарџић каже да је Александар Вучић могао да промени тактику, односно стратегију, тиме што…

By Журнал

Шири се протест Грка: „Покрет пешкира“ против сунцобрана и лежаљки барова на плажама

На Халкидикију у Грчкој данас су одржана два протеста на којима су учесници изразили незадовољство…

By Журнал

Генерација која чека на пажњу

Пише: Слободан Бубњевић Да ли се у Србији води рат генерација? Према познатим статистикама о…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Зашто су крађе уметнина експлодирале 1970-их

By Журнал
Други пишу

Синан Гуџевић: Риoтинтo и Риo Tинтo

By Журнал
Десетерац

Писац као произвођач (есеј Валтера Бенјамина)

By Журнал
Други пишу

Ђорђе Матић: Петар Прерадовић – аустријски генерал и „наш“ пјесник

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?