Пише: Филип Драговић
Мучно је разабирати претпоставке и изведенице о колективној кривици српског народа, на основу текста резолуције у коме се, експлицитно, у преамбули, каже да те колективне кривице нема. И није нека утјеха, што је црногорска Влада, у тај муљ од задњих намјера великих и малих сила, убацила бар трачак принципа, јер – муљ остаје муљ. Али кривити Владу ЦГ да је овај прљаво направљен посао, она упаљала својим залагањем за бар мало поштења, може само лицемјер какав је Вучић. Њему, наиме, ових дана, једна по једна ингеренција Србије са Косова одлази, а он запео око ствари за коју унапријед знамо да: не значи ништа.
Ево, нека буде и да смо геноцидни, на основу ове резолуције, колико су Њемци геноцидни због Нирнбершког процеса. Па Њемачка не губи своју територију онако и онолико колико Вучић губи Србију на Косову задњих 10 -15 година. И наравно, нећемо отворено народу рећи шта се збива на Косову и шта је Вучић све потписао и обећао, него ћемо се бавити тим да црногорска Влада подржава геноцидност Срба, баш онда и баш због тога, што је унијела амандман који ту геноцидност апсолутно пориче?
На другој страни, све трудове и напоре Спајићеве Владе да било шта учини по питању спирања љаге са српског имена, својим амандманима на ову резолуцију и својим предлозима других резолуција, ДПС са сателитима дочекује на нож као анти-европску и анти-црногорску политику. Па треба ли бољег и љепшег доказа да Спајић иде између Сциле и Харибде, јединим могућим путем, онда када видимо и чујемо да нешто не одговара ДПС-у, партији чији су идеолози или у Спужу (Вукотић, Катнић…) или на интезивном надзору (сећате ли се анти-светосавског идеолога Вељовића) ?
Са једне стране на тебе срља Вучић, као ономад када је хтио да он рјешава црквено питање у ЦГ и „помогне“ митрополиту Амфилохију изјавама да је Острог „одузет од Србије“, и оптужује те за издају српства (као што су то радили Вучићеви медији Амфилохију), а са друге стране гризе те ДПС, својим, наводним залагањем за „европски пут“ Црне Горе. Па тај смо филм већ гледали, неколико пута. И у том филму, главни јунак побјеђује онда када се не осврће ни на једне ни на друге.
П.С.
Ех, да не заборавим Милета Додика. Он каже да „не види зашто“ би Срби давали легитимитет Влади ЦГ. А ја кажем да „не видим зашто“ би о Србима у ЦГ бринуо онај човјек који је по сопственом признању помогао Милу (имењаку скоро) око референдума, и који није оборио нити једну своју владу у РС, а није да није било грешака или попуш(т)ања страним центрима моћи. Знате оно: кажеш не прихватам ништа, дајем оставку, па одеш у Фочу код српског патријарха, уђеш са њим на састанак у 4 ока, и онда добијеш благослов да све прихватиш. Немој Миле, матере ти…знамо се.
