Пише: Редакција
Драган Копривица из Центра за демократску транзицију данас је у подгоричким Вијестима изнио веома смјелу тврдњу, да је изостанак већине посланика са скупштинске сједнице „наставак ауторитарних тенденција“. Но, да би нека тврдња била валидна и тачна, није довољно да буде смјела.
Копривица, као искусни политички аналитичар, морао би знати да је ауторитарна политичка пракса по правилу веома дисциплинована и масовна, као што би морао знати и то да је легитимно право парламентараца да изостану са сједнице уколико предложени дневни ред не сматрају битним.
Драматичној кукњави и патетичним паролама због данашње сједнице која није одржана услијед непостојања кворума, придружиле су се опозиционе партије и њима блиски медији, сви одреда проглашавајући смрт парламентаризма у Црној Гори. Ствар је, међутим, потпуно обрнута. Кривица за изостанак кворума лежи управо на предлагачу једне политички легитимне, али уједно и бизарне те црногорском политичком животу потпуно непотребне иницијативе, што је већина парламентараца препознала и одбила да учествује у кабаретској представи у корист ДПС, у часу у ком Црна Гора крупним корацима граби ка Европи.
Уосталом, велико је питање да ли су предлагачи иницијативе заиста вјеровали у њен успјех или су само хтјели узурпирати говорницу на једном скупштинском засједању, како би се разбацивали тирадама препуним општих мјеста и морализаторског супремацизма. А то је веома клизав и опасан терен за политику која се не одриче Мила Ђукановића и легата његове вишедеценијске владавине препуне контроверзи и неријешених случајева.
Занимљиво је да је подршку опозиционим и медијским нарикачама ускратио Марјан Шарец. Исти онај Шарец који је прије неколико дана са још пар европарламентараца подржао иницијативу. У данашњем интервјуу за Еуроњуз он је констатовао да су и опозиција и власт донијели „легитимне одлуке“, а потом је додао и сљедеће: „Било је очекивано. Већ су најавили да неће бити кворума. Ја сам рекао да бих желио да се гласа, да је расправа, то би било можда за демократију мало више занимљиво… Али, са друге стране, имају и они право да не дођу. Никога не можеш да присилиш да он дође у салу и да гласа или расправља. И то је исто одлука, да не дођеш. Тако да ја не бих сад правио буку око тога и не бих желио да опозиција сад посустане код конструктивности што се тиче европских интеграција“.
Шарец је, дакле, прецизно уочио да пријетња по европски пут Црне Горе не долази ни од Мандића као предсједника Скупштине нити од Спајићеве владе, већ управо од опозиције која би због својих уских интереса могла постати кочничар на том путу. Ту опасност препознао је и ПЕС у чијем данашњем саопштењу стоји да „код опозиције не постоји принцип, већ рачуница да се изазове криза“, а потом је речено и да „најаве појединаца из опозиције да неће гласати уставне измјене које су неопходне за затварање преговарачких поглавља доживљавамо као покушај да се преко уцјена око европског пута преузме власт прије избора“.
Беспотребно изазвана политичка криза данас је доживјела свој епилог у прилично празној скупштинској сали. А црногорској јавности остаје нада да ће опозиција нешто научити из овог случаја и да ће схватити да су интереси државе и њених житеља неупоредиво важнији од уских страначких интереса. Успут би опозицији било корисно да се мало подсјети темељних постулата демократије, међу којима су и право парламентараца да не дођу на сједницу, али и недопустивост одржавања скупштинске расправе без постигнутог кворума.
