Пише: Филип Драговић
Таман су кренули да се представљају као „неки нови клинци“ кад оно „оркестар стари“…. ДПС је конструисан не као гуштер (који има способност регенерације) него као кљусе (коњ или кобила). Дакле створење које не може да врати оно што изгуби (као гмизавац свој реп) него као онај организам који стари и губи моћ до коначног крепавања.
Ништа Данијел, ништа оба Николића, ништа доктори Нермин и Јевто… Мило Ђукановић је остао вођа групације. Не почасни, него по-четни, први и посљедњи лидер ове партије.
А са њим „нема назад“. Никакве реформе, никакви заокрети, никаква промоција нових вриједности. Милов наратив су: окупација, шума, лудачки покрет… и заштита образа онога који умије да потроши 20.000 евра за један дан.
Пленум плијени пажњу својим „просветним и културним дјелатницима“
А од јуче, он куне и изиграва „старца из комшилука“, који баштини традиционални израз. Овај пут усмјерен на мир, уважавање, толеранцију…. и жељу да политички противници „једни другима очи поваде“.
Једноставно, нешто се не да. А таман су мислили да се представе Никшићу и Црној Гори као једна нова, алтернативна снага. Ваљда мисле да ће Мило Ђ. привући довољно никшићких гласача који ће имати тврду вјеру и наду да ће расточки алфа мужјак са лакоћом потрошити и њихових 20 хиљада евра, као што је потрошио „своје“.
