Јасна Миковић из села Забрђа код Андријевице, рођена је 1913. године, од оца Вукашина Бакића и мајке Јеле, рођене Зечевић, из села Виницка код Берана. Осмогодишњу школу и вишу реалну гимназију завршила је у Беранама 1933, а Правни факултет у Београду, као студент генерације. По завршетку студија и правосудног испита, постављена је у Среском суду у Беранама на дужност судијског приправника, а 1940. године на исту дужност у Пљевљима, потом у Истоку у Метохији. Ратне године провела је у Бучу код Берана, пошто је била удата за судију Николу Миковића, ратног четничког команданта, убијеног 1945, негде у Словенији, приликом четничке одступнице према савезницима у Аустрији.
По ослобођењу, без обзира на мужевљеву и очухову прошлост, Јасна је 1948. године, због изузетног правничког образовања, постављена на дужност правног саветника у Министарству правде Црне Горе на Цетињу, потом у Министарству трговине.
Од 1952. радила је у Привредном суду у Бијелом Пољу, а од 1954. у Привредном суду у Иванграду (данашњим Беранама). Од јуна 1969. године, Јасна Миковић је била судија у Општинском суду у Беранама, све до пензионисања. Преминула је 1992. године и сахрањена је на гробљу у Доњим Лугама код Берана, поред мајке Јеле, која се по Вукашиновој погибији на Скадру 1913. удала за доњолушког кмета Јована Осмајлића, четничког командира места, и браће по мајци Мила и Владимира, који погибоше 15. септембра 1944. године. Први је стрељан од „братске” партизанске руке код лимског моста, а други у борби са њима на пољу Овсинама код Лушца.
Јасна Миковић била је прва жена из Васојевића с дипломом правног факултета. Тадашњи црногорски лист „Зета” писао је о њој с посебним пијететом, јер је уз знамениту Дивну Вековић, скоро дуже од века, пример успешности жена, претеча савремених Васојевки у сваком погледу.
Милутин Осмајлић
Извор: Политика.рс
