Пише: Јасна Ивановић
Сјећате ли се покојног књижевника Марка Вешовића, који је нажалост омилио Црногорцима више због ратно-политичких ставова него због књижевности коју је стварао?
Године 2002. штампана је једна његова поетска проза о Мјесецу, тј. о рату, тј. о људима. Она има име ,,Уштап у води“, и има стихове: ,,Тек смак ти свијета објасни све до кости. У миру, / трудити се да ближњег упознаш исто је ко кад кушаш / Мјесец у води каменом погодити.“
Да се Црногорци кудикамо знатније баве својим књижевним добром, како би овај цитат усложили у садашњи тренутак? Тренутак далек од рата а без зрна спокоја, тренутак јубиларни?
О Првом мају новине су извијестиле јавност да је замијењен опасач око Цетињског манастира. Похабане заставе замијењене су новим, црвенијим. Обред је извршен у част долазећег јубилеја, двадесетогодишњице референдума о независности Црне Горе. Силна и изнад свега досадна политичка играрија показала је, по двадесети пут, да је овај датум нешто што управо раздваја, а не сабира грађане Црне Горе. Дакле, показала се дијаметрално супротна суштина празника, у односу на ону декларативну.
Уосталом, Црна Гора задњих дана иде са саучешћа на саучешће. Нисам сигурна да је ред слављу, концертима на трговима и златно-црвеној пиротехници. Или је управо ред да овај набијеђени датум, по двадесети пут, испали салве противречности на ојађене колоне људи, утежући сам себе око врата каишем од мокре коже, што се скупља док се суши и цвикује још јаче прекинут душак народне слаботиње?
Да зло буде горе, о Првом мају промијенио се Мјесец на уштап. Знали су раније зналци да се на уштап не излази већ повлачи у себе. Рећи ће вам то и данас сваки баштован, уредно обавијештен о принципима садње у зависности од мијена. На уштап његујеш, рецимо, цвеклу, којој ваља раст у дубину, а никако лиснату зелен која хоће ван и увис.
Ако се овај свепрожимајући принцип може везати за свечано обнављање опасачких застава, питање је колико ће та работа берићетна бити. И надаље, ако у миру овакав берићет општем добру прилажу, какав би тек у рату привриједили? У миру трудити се да ближњег упознаш исто је ко кад кушаш Мјесец у води каменом погодити? Не знамо, књижевниче. Само се надамо, ако се једном овај датум у рату буде славио, да се оно камење неће (опет) залетјети на Цетињски манастир, или чију главу, умјесто на Мјесец, па још на уштап.
