Piše: Jasmina S. Ćirić
Od Dubrovnika do Carigrada se računalo sa 20 do 30 dana putovanja. Do Soluna je trebalo 16 do 20 dana. Do gradova u Srbiji kao što su Skoplje, Novo Brdo, Rudnik i Smederevo od 12 do 15 dana.
a U povelji kralja Milutina manastiru Svetog Đorđa kod Skoplja kaže se da su manastirski ljudi oslobođeni obaveze glasa nositi. Poslove glasonoša i pismonoša obavljali su ljudi koji su obavezom bili vezani za zemlju ili vlastelina. Sve srednjovekovne likovne predstave pismonoša i glasonoša uglavnom prikazuju mladiće u putničkoj odeći na kojoj se nalazi grb ili znak vlastelina koji ga šalje. Takođe, koplje je uvek prikazano, pre svega kao oružje za odbranu od razbojnika.
Opasnost nošenja državne i diplomatske prepiske je bila velika. Neprijateljska vlastela je ulagala velike napore da presretne pošiljke. Takav je primer prenošenja pisama iz Dubrovnika kada su kuriri bili presretani i hapšeni. Pisma su zato skrivana ili ušivana u odeću.
Zahvaljujući sačuvanoj prepisci Dubrovačke republike možemo da utvrdimo prosečnu brzinu kretanja pismonoše.
Od Dubrovnika do Carigrada se računalo sa 20 do 30 dana putovanja.
Do Soluna je trebalo 16 do 20 dana.
Do gradova u Srbiji kao što su Skoplje, Novo Brdo, Rudnik i Smederevo treba od 12 do 15 dana.
Do Srebrenice i Prizrena treba od 7 do 9 dana.
Izvor: Stanje Stvari
