Posle predsedničkih izbora u Crnoj Gori razmatraju se opcije zaokreta u politici novog predsednika, pre svega na polju ekonomije, spoljne politike i regionalnih odnosa.
Na čelu države ekspert, ali će buduća vlada biti vlada političkog jedinstva, obećava novoizbrani predsednik Crne Gore Jakov Milatović. Da li progovara iskustvo iz rada u ekspertskoj vladi, čiji je i sam bio član, ili to nameću aktuelne okolnosti.
„Naziv političko jedinstvo sugeriše da oni smatraju da je jedan od ključnih problema Crne Gore, odnosno onoga što je Milo ostavio, političko nejedinstvo“, kaže Nebojša Lazarević iz Centra za evropske politike.
Crna Gora je u prethodnom periodu učinila značajan reformski iskorak u poreskoj politici kroz uvođenje progresivnog oporezivanja, prebacivanjem finansiranja zdravstvenog osiguranja na budžet i povećanjem poreza na potrošnju.
To je omogućilo smanjenje nezaposlenosti i nagli skok zarada. Problem je što je turizam kao glavni motor privrednog razvoja zbog kovida, pretrpeo veliku štetu.
„Tek će ove godine zapravo ukupan nivo privredne aktivnosti u Crnoj Gori dostići onaj nivo koji je bio pre 2020. godine i prelivanja pandemije i različitih drugih ograničavajućih mera na crnogorsku privredu. Crna Gora ima problema sa visokim javnim dugom. Dakle, on dostiže skoro 70 odsto BDP-a što je nivo koji je značajno veći od onog koji se preporučuje zemljama tog nivoa razvoja“, ukazuje Mihailo Gajić, programiski direktor za ekonomska istraživanja „Libek“.
Činjenica je da je Crna Gora u protekle dve godine otplaćivala obaveze po kreditima. Uprkos i dalje visokom javnom dugu, deluje da se vodi odgovorna fiskalna politika.
Ohrabruje što su planovi o završetku auto-puta Bar–Boljare, kao i pokretanje drugih infrastrukturnih projekata koji su na vrhu prioriteta novoizabranog predsednika – realni. U ovom trenutku, mnogo veći problem je dvocifrena inflacija.
„Ekonomski problemi koji se pred crnogorsku vladu postavljaju svakako su visok rast rashoda za život stanovništva. Najveći pojedinačni rashod za sva domaćinstva su osnovne životne namernice, a rast cena hrane u Crnoj Gori je dostigao zvanično 25 posto“, dodaje Gajić.
Svakog radnog dana Crna Gora iz Srbije uveze poljoprivredne proizvode u vrednosti od oko milion evra. To Srbiju svrstava u, kao je to rekao i novoizabrani predsednik Milatović, najvećeg ekonomskog partnera Crne Gore. Posle posete Briselu, koja bi trebalo da usledi odmah nakon inauguracije, rekao je da bi se rado odazvao pozivu da dođe u Srbiju.
„Dolazak ljudi koji su školovani na Zapadu, koji razmišljaju na jedan nov, potpuno proevropski način, mislim da će prosto provetriti odnose između Srbije i Crne Gore i ostale odnose u regionu. Mislim da ‘Otvoreni Balkan’ nije jedina stvar na svetu u kojoj je Milo Đukanović video velikosrpsku zaveru. Tako da njegovim odlaskom mislim da će i deo ‘Otvorenog Balkana’ imati šansu da uspe“, smatra Lazarević.
Slično zemljama u regionu, i za Crnu Goru se u ovoj godini predviđa privredni rast od verovatnih dva i po odsto. Da li će taj rast biti viši u ovoj i narednim godinama, zavisiće od kvaliteta odabranih infrastrukturnih projekata, ali i pokretanja novih sektora poput informaciono-komunikacionih tehnologija za šta postoji potencijal, a gde Crna Gora u odnosu na region nije uhvatila korak.
Marija Mitrović
Izvor: RTS
