После председничких избора у Црној Гори разматрају се опције заокрета у политици новог председника, пре свега на пољу економије, спољне политике и регионалних односа.
На челу државе експерт, али ће будућа влада бити влада политичког јединства, обећава новоизбрани председник Црне Горе Јаков Милатовић. Да ли проговара искуство из рада у експертској влади, чији је и сам био члан, или то намећу актуелне околности.
„Назив политичко јединство сугерише да они сматрају да је један од кључних проблема Црне Горе, односно онога што је Мило оставио, политичко нејединство“, каже Небојша Лазаревић из Центра за европске политике.
Црна Гора је у претходном периоду учинила значајан реформски искорак у пореској политици кроз увођење прогресивног опорезивања, пребацивањем финансирања здравственог осигурања на буџет и повећањем пореза на потрошњу.
То је омогућило смањење незапослености и нагли скок зарада. Проблем је што је туризам као главни мотор привредног развоја због ковида, претрпео велику штету.
„Тек ће ове године заправо укупан ниво привредне активности у Црној Гори достићи онај ниво који је био пре 2020. године и преливања пандемије и различитих других ограничавајућих мера на црногорску привреду. Црна Гора има проблема са високим јавним дугом. Дакле, он достиже скоро 70 одсто БДП-а што је ниво који је значајно већи од оног који се препоручује земљама тог нивоа развоја“, указује Михаило Гајић, програмиски директор за економска истраживања „Либек“.
Чињеница је да је Црна Гора у протекле две године отплаћивала обавезе по кредитима. Упркос и даље високом јавном дугу, делује да се води одговорна фискална политика.
Охрабрује што су планови о завршетку ауто-пута Бар–Бољаре, као и покретање других инфраструктурних пројеката који су на врху приоритета новоизабраног председника – реални. У овом тренутку, много већи проблем је двоцифрена инфлација.
„Економски проблеми који се пред црногорску владу постављају свакако су висок раст расхода за живот становништва. Највећи појединачни расход за сва домаћинства су основне животне намернице, а раст цена хране у Црној Гори је достигао званично 25 посто“, додаје Гајић.
Сваког радног дана Црна Гора из Србије увезе пољопривредне производе у вредности од око милион евра. То Србију сврстава у, као је то рекао и новоизабрани председник Милатовић, највећег економског партнера Црне Горе. После посете Бриселу, која би требало да уследи одмах након инаугурације, рекао је да би се радо одазвао позиву да дође у Србију.
„Долазак људи који су школовани на Западу, који размишљају на један нов, потпуно проевропски начин, мислим да ће просто проветрити односе између Србије и Црне Горе и остале односе у региону. Мислим да ‘Отворени Балкан’ није једина ствар на свету у којој је Мило Ђукановић видео великосрпску заверу. Тако да његовим одласком мислим да ће и део ‘Отвореног Балкана’ имати шансу да успе“, сматра Лазаревић.
Слично земљама у региону, и за Црну Гору се у овој години предвиђа привредни раст од вероватних два и по одсто. Да ли ће тај раст бити виши у овој и наредним годинама, зависиће од квалитета одабраних инфраструктурних пројеката, али и покретања нових сектора попут информационо-комуникационих технологија за шта постоји потенцијал, а где Црна Гора у односу на регион није ухватила корак.
Марија Митровић
Извор: РТС
